Tragedija u italijanskom nacionalnom parku: Otrov zbrisao CEO ČOPOR VUKOVA, ekološka katastrofa u najavi

Deset vukova, pripadnika zaštićene vrste, uginulo je od posledica trovanja u jednom nacionalnom parku u Italiji. Vukovima su postavljeni otrovni mamci u Nacionalnom parku Abruco, Lacio i Molize, koji se prostire na tri regiona u centralnoj Italiji. Masovno trovanje jedne od najranjivijih životinja, pripadnika zaštićene vrste apeninski vuk, dogodilo se u blizini sela Peskaseroli i Alfedena, koji su centar za planinare, planinski biciklizam i ljubitelje prirode i na svakoj od navedenih lokacija pronađeno je po pet mrtvih vukova.

Patrola Gardijaparka koja radi u opštini Alfedena, u lokalitetu San Frančesko, u oblasti Kontigva del Park, 15. aprila pronašla je pet uginulih vukova. Na osnovu prvih procena, sprovedenih i uz podršku Jednice za borbu protiv trovanja pasa, koja je odmah intervenisala na licu mesta radi pretrage područja, identifikovani su ostaci koji bi mogli da uzrokuju prisustvo otrovnih mamaca. Na osnovu prikupljenih elemenata, trenutno najverovatnija hipoteza kaže da je reč o trovanju, nezakonitoj i neselektivnoj praksi koja utiče na divlje životinje i ugrožava celokupnu ravnotežu ekosistema.

Ovaj događaj nadovezuje se na sličan incident, nedavno zabeležen na teritoriji Peskaserolija, gde je pronađeno takođe pet mrtvih vukova. Čak i u tom slučaju, istrage su u toku od strane Gardijaparka i Šumskih karabinjera, u koordinaciji sa Kancelarijom tužioca Sulmone, koja je prikupila nalaze u Institutu za zooprofilaktiku kako bi razjasnila uzroke smrti, koji su takođe, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, preliminarno proglašeni trovanjem.

Masovno trovanje vukova - krivično delo protiv ekosistema 

Dve epizode ​​u nekoliko dana, sa analognim modalitetom, predstavljaju alarmantan signal koji se ne može potceniti niti izolovano posmatrati. To su veoma ozbiljna krivična dela koja zaslužuju čvrstu i jasnu osudu, ne samo zato što su nezakonita, već zato što štete prirodnoj baštini neprocenjive vrednosti i nisu kompatibilna sa svesnim i odgovornim građanskim ponašanjem i društvom.

„Ovo nije samo pitanje gubitka životinja: u Alfedeni je izgubljen ceo čopor“, izjavio je Lučano Samarone, direktor nacionalnog parka. On je dodao da će zbog ove tragedije biti dalekosežnih posledica po čitav ekosistem ove oblasti. Trovanjem je moguće usmrtiti veliki broj vukova, ali i druge divlje životinje, pa i domaće pse koji neometano šetaju ovim predelima.

Vukovi u Italiji lovljeni su gotovo do istrebljenja do 70-ih godina 20. veka, ali su potom dobili status zvanično zaštićenih. Od tada se njihov broj u divljini postepeno povećavao na procenjenih 3.500 divljih vukova koji lutaju kako Alpima, tako i Apeninima, planinskim lancem koji se proteže dužinom Italije. Kako se procenjuje, u Evropskoj uniji živi oko 20.000 divljih vukova, sa najvećim koncentracijama populacija u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Poljskoj i Španiji. Populacija vukova u Evropi se uspešno oporavila pa je EU prošle godine glasala za smanjenje nivoa zaštite ove vrste. Članovi Evropskog parlamenta u Strazburu promenili su status vuka sa „strogo zaštićenog“ na „zaštićeni“.

Ekološke grupe kritikovale su ovu odluku kao politički motivisanu, a ne naučno utemeljenu. Juta Paulus, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, izjavila je da kampanja za smanjenje zaštite vukova „ignoriše naučne dokaze i napada zakon, za koji je dokazano da funkcioniše decenijama, bez ikakve jasne koristi osim sticanja jeftinih populističkih poena“. Pritisak za ublažavanje zaštite vukova podržala je i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, čijeg je voljenog ponija Doli usmrtio vuk 2022. godine.

Kad vukovi nestanu, ne vraćaju se brzo ni lako

Povećanje broja vukova prirodno znači i veće sukobe sa uzgajivačima ovaca, koza i druge stoke. Mnogi stočari pokušavaju da spreče napade vukova postavljanjem električnih ograda i korišćenjem velikih rasa pasa, kao što je čupavi beli maremano arbruceški pastirski pas, koji je vekovima uzgajan za borbu protiv predatora. Poljoprivrednici čiju stoku ubijaju vukovi dobijaju odštetu od vlasti. Nacionalni park isplaćuje tržišnu odštetu vlasnicima zemljišta koji izgube stoku, kako unutar parka, tako i na njegovim granicama.

„Veoma sam razočaran masovnim trovanjem i uginućem naših vukova, jer je ovo deo zemlje gde je uloženo najviše napora da se smanje sukobi između velikih predatora i poljoprivrednika“, izjavio je Pjero Đenovezi, direktor Instituta za zaštitu i istraživanje životne sredine.

Brutalni čin masovnog ubistva vukova, koji zaštitnici prirode nazivaju jednim od najšokantnijih zločina protiv divljih životinja poslednjih godina, trenutno je u fazi istrage, a početne analize pokazale su ono što se znalo od početka: da je reč o trovanju, ali se radi na utvrđivanju vrste otrova koja je korišćena.

Vukovi kojih više nema nisu bili bilo kakvi vukovi. Italijanski vukovi, koji u bukvalno bili na ivici izumiranja, decenijama su se borili za svoj povratak. Od samo 100 jedinki u 70-im godinama prošlog veka, stroge mere zaštite i napori za očuvanje pomogli su da se populacija oporavi na procenjenih 3.000 plus vukova širom zemlje danas. Ipak, ovaj oporavak uvek je visio o koncu.

Trovanje je jedno od najpodmuklijih pretnji sa kojima se divlje životinje suočavaju - tiho, neselektivno i razorno i ne ubija samo vukove. Može uništiti čitave porodične jedinice jednim činom... uključujući mladunce. I upravo to se, izgleda, ovde dogodilo: čitav čopor — strukturirana, inteligentna porodična grupa — samo je nestao.

Vukovi žive u čvrsto povezanim jedinicama, zajedno odgajaju mladunce, love zajedno i održavaju ravnotežu u ekosistemu. Gubitak celog čopora nije samo tragičan za vuka kao vrstu — on destabilizuje krhki oporavak ovog predatora u tom regionu. Uprkos zakonskoj zaštiti, nezakonita ubistva poput ovog se nastavljaju. Zaštitnici prirode upozoravaju da se na ovaj način oporavak vukova poništava. Ne odjednom... već čopor po čopor. Ovde nije samo reč o vukovima: radi se o tome da li dozvoljavamo strahu, dezinformacijama i nezakonitom progonu da izbrišu decenije uspeha u očuvanju prirode. Jer kada ovi čopori nestanu... ne vraćaju se ni brzo, ni lako.

(Telegraf.rs/Telegraph/Wolf.org/Gbnews/

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.