Njena otrovna žaoka ubila je Stiva Irvina: Ipak, ova morska palačinka nije toliko opasna kao što se misli

Ona je veća od "king sajz" kreveta, često vreba zakopana u pesku, a njena otrovna žaoka ubila je čoveka koji se zvao Stiv Irvin. Pripadnice njene vrste postale su ozloglašene 2006. godine kada je ova poznati TV voditelj i avanturista preminuo nakon uboda u srce. Ipak, ove morske životinje nisu agresivne i "ciljaju" ljude samo kada se osete ugroženo (ako neko nagazi na njih). Iako liči na plivajuću palačinku, raža je vrsta ribe usko povezana sa ajkulama: ima pljosnato telo, hrskavicu umesto kostiju i otrovnu kičmu na repu koja može da nanese bolan ubod. Ali, nisu sve raže opasne: manta raže i đavolske raže nemaju žaoke i potpuno su bezopasne za ljude.

Kako izgledaju raže

Raže se ponekad duhovito opisuju kao "morske palačinke" zbog svojih okruglih, ravnih tela. Prepoznatljive su po dugom repu na čijem kraju se nalazi otrovna žaoka. Neke vrste imaju karakteristične šare: plavo-pegave raže (Taeniura lymma) imaju jarke kobaltnoplave tačkice na telima, dok tigraste raže (Potamotrygon tigrine) imaju lepe narandžaste i crne šare. Druge raže imaju jedinstven oblik, poput kravljih raža (Rhinoptera bonasus) sa zaobljenom "njuškom" nalik kravljem nosu, piše Discoverwildlife.

Koliko su velike raže

Najveća vrsta u okeanu je sitnooka raža koja naraste do 3 metra, ali ima male oči veličine suvog grožđa! Kada ova džinovka životinja oseti da je ugrožena, može poput škorpije da zamahne žaokom iznad glave. Najveća slatkovodna raža ujedno i najveća zabeležena slatkovodna riba je džinovska slatkovodna raža (Urogymnus polylepis): jedan primerak je uhvaćen u reci Mekong 2022. godine, dugačak čak 3,98 metara (uključujući rep) i težak 300 kilograma, otprilike koliko i mužjak amurskog tigra.

Šta raže jedu

Raže se obično hrane rakovima, škampima i mekušcima, poput ostriga i dagnji. Njihove snažne vilice su savršeno dizajnirane za gnječenje čvrstih oklopa ovih životinja.

Kako raže love

Kao i ajkule, raže imaju električne senzore tzv. Lorencinijeve ampule duž tela koji im pomažu da otkriju plen skriven u pesku. Kada pronađu svoju metu, plivaju iznad nje – usta im se nalaze na donjoj strani tela – i usisavaju obrok direktno u usta.

Gde žive raže

Ove pljosnate ribe žive u toplim, tropskim vodama širom sveta. Preferiraju plitke vode i često se nalaze zakopane odmah ispod peska gde se kriju od predatora i čekaju plen. Neke vrste raža odlaze na duga putovanja - migriraju stotine kilometara duž obala. Raže ne žive samo u okeanu – neke vrste žive u slatkovodnim staništima, poput rečnih slivova. Reka Amazon i reka Mekong su poznate po tome što su dom slatkovodnim ražama.

Kako se raže razmnožavaju

Raže se razmnožavaju polnim putem ali su i ovoviviparne, što znači da se oplođena jaja razvijaju unutar ženke i ona rađa žive mladunce. Tokom parenja, mužjak grize ženku za leđa da bi je zadržao. Trudna ženka ima period gestacije od nekoliko meseci (tačno vreme zavisi od vrste) i rađa žive mladunce. Raže polažu i jaja poznata kao "sirenine torbe". Koliko mladunaca majka ima zavisi od vrste: veruje se da sitnooke raže rađaju samo jedno mladunče, dok kratkorepe raže mogu imati do 10 mladunaca u jednom leglu.

Raže navodno imaju sposobnost bespolnog razmnožavanja, ali to još nije dokumentovano. U februaru 2024. godine, akvarijum u Severnoj Karolini, SAD, objavio je da je raža Šarlot zatrudnela uprkos tome što osam godina nije imala kontakt sa mužjacima. Naučnici su izjavili da je verovatno zatrudnela partenogenezom (bespolnim razmnožavanjem), ali je kasnije objavljeno da je imala reproduktivnu bolest i da nije bila trudna.

Koliko su opasne raže

Kada pomisle na raže, većina ljudi odmah se seti tragične smrti Stiva Irvina koga je ubila raža u Australiji, septembra 2006. godine. Iako ubod ove životinje može biti fatalan, to se veoma retko dešava. Uprkos ovom incidentu, raže su često stidljive i poslušne. U osnovi njihovog repa nalazi se otrovna bodlja, ali je koriste samo za samoodbranu. Ako raža oseti da ste joj pretnja, mogla bi da podigne rep i ubode vas. Ovo je izuzetno bolno i može izazvati otok, grčeve, vrtoglavicu, mučninu i probleme sa disanjem.

Raže se često kriju ispod peska u plitkim, priobalnim vodama. Incidenti se obično dešavaju kada neko gazi u plićaku i slučajno nagazi na ražu. Da biste ostali bezbedni u vodama gde se ove životinje mogu kriju, krećite se po pesku kao da klizate na ledu. Pošto ne podižete noge, nećete slučajno nagaziti na ražu. Osim toga, raže će čuti zvuk koji stvarate dok "rijete" po pesku i skloniti se s puta pre nego što stignete.

Da li su raže ugrožene

Kao i mnoge druge životinje u okeanu, raže osećaju pritisak zbog ljudskih aktivnosti, uključujući prekomerni ribolov, zagađenje i gubitak staništa. Glatke raže (Fontitrygon garouaensis) su kritično ugrožene vrste, dok su mekonške raže (Hemitrygon laosensis), žlebotrbušne raže (Dasyatis hypostigma) i kineske raže (Hemitrygon sinensis) ugrožene.

Koliko dugo žive raže

Prosečan životni vek raže je od 15 do 25 godina u divljini.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.