Istina o kraljevskoj kobrI: Osim što je zmijski kanibal, iznenadiće vas i istina o njenom naduvenom vratu

Zastrašujućeg izgleda i smrtonosnog otrova, kraljevska kobra je najduža od svih otrovnica i s razlogom ima nadimak zmijske "kraljice". Ovaj moćni gmizavac uglavnom se hrani drugim zmijama i živi decenijama u divljini, jer je malo drugih životinja koje mogu da joj "dođu glave".

Kraljevska kobra živi u kišnim šumama i močvarama Azije, preferirajući staništa sa gustom vegetacijom, kao što su šikare bambusa i mangrova.

Evo i osam interesantnih činjenica o ovoj misterioznoj i intrigantnoj zmiji, prenosi Treehugger.

1. Kraljevska kobra je najduža otrovna zmija

Postoje stotine vrsta zmija otrovnica, ali je kraljevska kobra najduža od svih: odrasla jedinka može da bude duga od 3 do 3, 5 m i teška oko 9 kilograma: kad kobra "stoji", naći će se "oči u oči" sa muškarcem prosečne visine.

Najduža zabeležena kraljevska kobra bila je duga 5, 5 m (poređenja radi, piton - najduža neotrovna zmija - može da naraste 6 metara).

2. "Kapuljača" kraljevske kobre su zapravo njena rebra

Kada je kraljevska kobra u stavu samoodbrane, ona se podigne i naduva prepoznatljivu "kapuljaču" koja se širi oko njenog lica. Ovakav izgled tipičan je za kraljevsku kobru, a rašireni deo kože ispod njene glave je zapravo sistem rebarnih kostiju i mišića koji se savijaju i pomeraju. Da bi izgledala veće i opasnije, kraljevska kobra raširi ova rebra, a potom ustane i šišti.

3. Otrov kraljevske kobre je smrtonosni neurotoksin

Otrovne zmije se generalno dele na dve grupe u zavisnosti od otrova koji proizvode, pa mogu biti neurotoksične i hemotoksične. Neurotoksin je svaki otrov koji direktno utiče na nervni sistem čoveka ili životinje. Hemotoksini se obično nalaze u zvečarkama i drugim zmijama i utiču na ljudski ili životinjski krvotok. Otrov kraljevske kobre je neurotoksičan: kad ona ugrize, izluči malu količinu otrova koji parališe žrtvu. Ovaj otrov je toliko jak da može usmrtiti čoveka u roku od nekoliko minuta nakon ujeda. Velika životinja poput slona će uginuti od otrova kraljevske kobre posle nekoliko sati.

4. Kraljevske kobre su kanibali

Kraljevske kobre se smatraju kanibalima, jer uglavnom jedu druge zmije: povremeno pojedu neku malu životinju, glodara ili pticu, ali to je više karakteristično za običnu kobru. U stomaku kobre se luče digestivni sokovi koji omogućavaju da kraljevska kobra ne nastrada od otrova drugij zmija koje guta. Kraljevska kobra nema zube, pa guta ceo plen. Usta kobre se mogu rastegnuti do enormne veličine kako bi tim putem prošla velika životinja koja je kobrin plen.

Kobre mogu da izdrže mesecima, čak i godinama, bez hrane. Zmije ne moraju da piju vodu da bi preživele, ali će je apsorbovati kroz stomak dok prolaze kroz prirodno vlažna područja, kao što su potoci, močvare i korita potoka.

5. Ženke kraljevske kobre prave gnezda

Kraljevska kobra je jedina zmija koja gradi gnezdo. Kad se ženka sprema da položi jaja, obično u proleće, ona gradi gnezdo od lišća i grančica, praveći zidove i pokrivač za izolaciju i zaštitu jaja koja polaže (kobra može da položi čak 50 jaja). Ženka kobre ostaje u gnezdu, na straži, nekoliko meseci dok se jaja ne izlegu. Od samog početka, male kobre mogu da se brinu o sebi, pa čak i da ugrizu ako je neophodno, i njihov otrov je isto toliko jak kao i otrov odrasle kobre. Potrebno je oko četiri godine da kraljevska kobra dostigne zrelost iz stanja izleganja.

6. Mungos je najveći neprijatelj kraljevske kobre

Koliko god bila moćna, kraljevska kobra će izbeći da se suoči sa mungosom i to je jedina životinja koja joj uliva strah i trepet. Ovaj mali sisar, dugačak oko metra, imun je na mnoge zmijske otrove. Kao mesojed, mungos obično jede male glodare, poput pacova, ali voli i jače zalogaje, poput zmija otrovnica. Mungos neće namerno loviti kobru, ali će se braniti ako bude ugrožen.

7. Kobre se brane šištanjem

Iako kraljevske kobre brzo da plivaju i penju se na drveće, one su meta napada drugih gmizavaca i životinja. Kada su kraljevske kobre u pripravnosti, koriste višestruku odbrambenu taktiku da bi se zaštitile. Ako su saterane u ćošak, pored toga što šire svoj vrat da bi izgledale veće, one šište i sikću i tako signaliziraju grabljivcima da se povuku. Kobrra puni pluća i polako izdiše, ispuštajući dugotrajan zvuk nalik režanju psa.

8. Kraljevska kobra ima dug životni vek

U divljini, kraljevska kobra živi više od dve decenije. Pošto može da preživi duge periode bez hrane i ne zahteva mnogo vode, ne smetaju joj suše, nestašica hrane ili druge prirodne katastrofe koje desetkuju druge životinje. Ove zmije ne love mnoge druge životinje koje žive zajedno sa njima, tako da kobre retko mogu da budu plen.

Uprkos privilegovanom položaju u lancu ishrane, kraljevska kobra je kategorisana kao ranjiva vrsta od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Najveća opasnost preti im zbog uništavanja staništa i ljudskog progona.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.