Oni se suočavaju sa najjezivijim mirisima na svetu: Posao pasa tragača za telima umrlih je užasan i nezamenjiv

Foto: Shutterstock/DTeibe Photography

Kao i drugi radni psi, kadaver - pas tragač - posebno je obučen za veoma važnu ulogu u društvu: njegov posao daleko je od prijatnog, jer ima ključnu ulogu u rešavanju slučajeva nestalih ili preminulih osoba, često služeći kao "karika koja nedostaje" i obezbeđuje zatvaranje nerešenih slučajeva i pravdu ožalošćenim porodicama.

Evo šta treba da se zna o ovom često pogrešno shvaćenom tipu radnog psa: šta rade i zašto su baš psi pogodni za ovu vrstu zadatka, piše Thesprucepets.

widget_recommended

Poznati i kao "mrtvački" psi, ovi tragači za telima umrlih obučeni su da uhvate miris ljudskih ostataka koji su posle zločina, nesreća i drugih nesrećnih okolnosti ostali nedostupni policiji. Njihov rad liči na onaj koji obavljaju psi tragači i spasioci, ali je nihova uloga mnogo drugačija.

Dok su psi tragači obučeni da nanjuše opšti miris ljudi, psi koji tragaju za telima specijalizovani su za otkrivanje raspadnutih tela.

1:01

1:34

Obučeni pas koji otkriva preminule ljude je 95 posto efikasan u hvatanju mirisa raspadanja, uključujući tela koja su zakopana do 4, 5 m dubine.

Psi tragači za mrtvima nanjuše mirise u zemlji do dubine 4. 5 metara

Institucije i službe za sprovođenje zakona oslanjaju se na ove pse kako bi pomogli u rešavanju zločina u kojima se sumnja na ubistvo. Ovo ne samo da pruža više dokaza, već može obezbediti preko potrebno zatvaranje u slučajevima kada se nestala osoba smatra mrtvom, ali ne i definitivno. Psi koji pronalaze preminule se često koriste u kombinaciji sa psima tragačima i spasiocima, i ta saradnja omogućava da se ljudi pronađu i živi i mrtvi.

Obuka pasa za pronalaženje preminulih podrazumeva praćenje (veština koja omogućava psima da "pokupe" mirise koji su pali na zemlju, u slučajevima kad je telo vučeno) i razvijanje osećaja mirisa (veština uočavanja mirisa u vazduhu što uključuje otkrivanje ostataka koji se raspadaju u vazduhu i praćenje mirisa do njegovog izvora).

Psi se obučavaju za pronalaženje ljudskih ostataka u sertifikovanim ustanovama gde se koriste posebne hemikalije za oponašanje mirisa raspadnutog ljudskog tela pre nego što pas pređe na obuku u realnim situacijama. Svaki pas ima oko 1.000 sati obuke pre nego što bude spreman za rad na terenu, što ga čini veoma vrednom investicijom za policiju i druge vrste grupa za pretragu.

Foto: Shutterstzock/DTeibe Photography

Zašto su psi tako dobri u pronalaženju leševa

Možda nikada nećemo razumeti punu moć psećeg nosa, ali znamo da je on izuzetno sposoban da pronađe i razlikuje mirise – uključujući one koje ljudski nos nikada ne bi mogao da pronađe sam.

Psi imaju oko 200 miliona olfaktornih receptora u nosu, što čini njihov njuh oko 40 puta jačim od čovekovog. Njuh omogućava psima da nanjuše sve, od bombi, droge, živog i mrtvog ljudskog mesa do određenih bolesti. Psi čak mogu da namirišu emocije svojih vlasnika.

Upotreba pasa za pronalaženje ljudskih ostataka nije nikakva novost, jer su ovi psi pomagali u pronalaženju preminulih od oko 700. godine pre nove ere, a tokom mnogih vekova od tada su pokazali izuzetnu sposobnost da prepoznaju miris tela koje se raspada, bez obzira na to da li je leš star nekoliko sati ili decenija.

Foto: Shutterstock/Iulia_C

Šokantni detalji obučavanja kadavera

Nemaju svi pseći nosevi jednako čulo mirisa: nemački ovčar, uobičajeni pas tragač za preminulima, ima neverovatnih 225 miliona mirisnih receptora, dok jazavičar ima blizu 125 miliona. I što više mirisnih receptora pas ima, to je bolje prilagođen za težak zadatak pronalaženja ljudskih ostataka.

Ovi psi su u stanju da razlikuju ljudske i životinjske ostatke što znači da će odmah znati da li miris koji osećaju potiče od čoveka ili raspadnute divljači. Pošto su obučeni da osete mirise na zemlji i u vazduhu, ovi psi mogu da identifikuju mesta zločina čak i ako je telo pomereno. U zavisnosti od okolnosti, oni mogu da odvedu timove za potragu do mesta gde je telo premešteno.

Psi "kadaveri" mogu da identifikuju stotine različitih mirisa povezanih sa razgradnjom mrtvog tela, u poređenju sa šačicom mirisa koje nanjuši pas specijalizovan za pronalaženje droge ili eksploziva.

Tokom treninga, oni uče da razlikuju tipove raspadnutog tela, od nedavno preminulih žrtvi, davno umrlih i utopljenika.

Od 2019. godine, međunarodna organizacija spasilačkih pasa (IRO) i međunarodna kinološka federacija (FCI) imaju zajednički program sertifikacije pasa za različite spasilačke misije, piše Mondo i dodaje da je Srbija prvi put dobila instruktora, a ujedno i vodiča službenog psa za otkrivanje ljudskih posmrtnih ostataka - kadaver psa.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.