Ovo su bile prve životinje koje su upražnjavale intimne odnose: Jednu od njih koristimo dok se kupamo

Foto: Shutterstock/bayazed

Životinje se seksualno razmnožavaju stotinama miliona godina, ali ne uvek kao mi, a stvorenje z koje se veruje da je prvo upražnjavalo intimne odnose radi razmnožavanja je morski sunđer. Naša planeta prepuna je raznovrsnih stvorenja koja imaju polne odnose da bi se razmnožavali. To rade mačke, psi, ptice, pčele... Ali, koje su prve životinje imale seks?

Životinje se seksualno razmnožavaju otkako su evoluirale, a životinje koje su upražnjavale seks radi razmnožavanja bile su prve koje su se pojavile. Istraživači još traže direktne dokaze o prvim životinjama, ali one su se verovatno pojavile u poslednjih 800 miliona godina, živele su u okeanu i izgledale su kao sunđeri.

Sunđeri u našim okeanima danas se reprodukuju tako što izbacuju spermu i jajne ćelije u vodu, koji se kombinuju i formiraju nove larve sunđera, piše Livescience. Ali, dok su drevni sunđeri možda bili među prvim životinjama koje su se polno razmnožavale, sam ovaj čin je prethodio svima njima: neki oblici života imali su odnose radi razmnožavanja pre nego što su se životinje pojavile.

1:01

0:24

"Prve životinje koje su imale seks razmnožavale su se polno i pre nego što su poprimile oblike životinja", izjavio je Džon Logsdon, vanredni profesor biologije na Univerzitetu u Ajovi. Logsdon prati seksualnu reprodukciju tražeći prisustvo mejoze, oblika podele na reproduktivne ćelije kod eukariota, organizama sa jezgrom u ćelijama kao što su životinje, biljke i gljive. On tvrdi da je jasno da su svi eukarioti imali sposobnost da obave mejozu ili tu sposobnost i dalje imaju i zaključuje da je zajednički predak svih živih bića imao tu odliku.

Ipak, polni čin među morskim sunđerima i bakterijama se mnogo razlikuje od intimnog odnosa ljudi i mnogih drugih životinja. Naučnici su želeli da nađu dokaze o ovom intimnom činu, a počeli su od drevnih fosila riba.

Foto: Shutterstock/V.Devolder

Najraniji dokaz o polnoj reprodukciji izvođenjem polnog čina nađen je kod plakodermnih riba iz devonskog perioda (419,2 miliona do 358,9 miliona godina], kao što je vrsta Microbrachius dicki. Fosili otkrivaju da su mužjaci M. dicki imali deo tela za unutrašnje osemenjavanje ženki, dok su ženke imale recipročne genitalne ploče, prilagođene mužjakovom polnom "organu". Tim naučnika otkrio je da su mužjak i ženka lebdeli jedno pored drugog tokom parenja sa spojenim udovima nalik na ruke, tako da je prvi seksualni čin izgledao kao ples.

Seksualna reprodukcija ima mnogo prednosti: potomci dobijaju gene oba roditelja, za razliku od aseksualne reprodukcije u kojoj potomci dobijaju samo gene jednog roditelja, kao u slučaju partogeneze nekih vrsta ajkula i meduza. Ova mešavina gena omogućava životinjama da se bolje prilagode promenama u svom okruženju. Genetski sastav potomaka raznovrsniji od aseksualnih stvorenja koja se samo kloniraju (poput meduza), pa je manja verovatnoća da će cela populacija vrste biti podložna uništenju usled bolesti. Veća varijabilnost u genetskom fondu poboljšava preživljavanje ne samo savladavanjem patogena, već i za promene u životnoj sredini - klimatske promene, ili čak bolju toleranciju hemijske toksičnosti u slučaju vulkanske erupcije ili drugih prirodnih kataklizmi koje menjaju hemiju morske vode.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.