Gluma dostojna Oskara: Zmija lažira sopstvenu smrt i krvari iz usta da bi bila odbojna grabljivcima

Foto: Shutterstock/Matt Jeppson

Jedna rečna zmija, poznata pod latinskim nazivom Natrix tessellata, lažira sopstvenu smrt kako bi se odbranila od pretnje ili situacije za koju proceni da je opasna po njen život: ovaj gmizavac, poznat i kao kockasta zmija, maže se krvlju i izmetom kako bi njen "performans" bio ubedljiviji.

Naučnici su otkrili da zmije izbegavaju predatore tako što se pretvaraju da su mrtve, a ovakve prikaze čine ubedljivijim tako što se namažu sopstvenom krvlju i izmetom. Ovakav način samoodbrane uobičajen je u životinjskom carstvu. Razni insekti, ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari lažiraju sopstvenu smrt u poslednjim pokušajima da prevare predatore. Ovo ponašanje je poznato kao prikaz prividne smrti ili tanatoza, a kako to rade kockaste rečne zmije, opisali su istraživači u naučnom radu objavljenom 8. maja u časopisu Biology Letters.

Preporučujemo

Zmije lažiraju sopstvenu smrt krvarenjem iz usta i mazanjem izmetom

Kada se suoče sa grabljivcem, zmije izbacuju fekalne materije, a potom i miris truleži, a potom se izvrnu na leđa i glume smrt. Ponekad neke zmije idu "dalje", pa im krene krv iz usta, verovatno u pokušaju da predstave sebe kao manje privlačan obrok.

"Lažianje sopstvene smrti je visokorizično ponašanje koje, ako "prođe", donosi visoku nagradu "glumcu". Jer, kad glumite smrt, potpuno ste bespomoćni, pa bi bilo dobro da osmislite i dodatnu zaštitu", kaže za Livescience glavni autor studije Vukašin Bjelica, biolog Univerziteta u Beogradu.

0:38

0:29

Kockasta zmija dostiže maksimalnu dužinu od oko 1,2 m i nije otrovna, pa joj je neophodna odbrana od većih sisara i ptica u rodnim regijama Evrope, Azije i severne Afrike. Ali, ako primenjuje ovo odbrambeno ponašanje, zmija može da sebe učini "neukusnom", a neprijatan miris izmeta i njenih telesnih izlučevina, u kombinaciji sa krvavim iscetkom iz usta, ostaviće utisak da je zmija truli leš, a ne svež komad mesa.

Odbojnost i konfuzija koju ovaj jezivi prikaz izaziva kod potencijalnog predatora pruža zmiji dovoljno vremena da pobegne ili čak navede predatora da u potpunosti odustane od namere da je pojede.

Neke zmije izbegavaju rizik "umiranja"

Istraživači su se fokusirali na populaciju ovih zmija na Golem Gradu, ostrvu u Prespanskom jezeru u Severnoj Makedoniji i otkrili da je ona sklonija tanatozi od drugih vrsta zmija.

"Kockaste zmije sa Golem Grada su konstantno pod intenzivnim pritiskom zbog napada ptica grabljivica. Ove zmije su i prilično velike u odnosu na svoje kopnene rođake", rekao je Bjelica."Ako ste veliki plen, lakše ćete se suočiti sa grabljivicom, ako vas napada u kraćim razmacima.

Istraživanje je obuhvatilo 263 kockaste zmije na ostrvu: one su tretirane simulacijom koja je odgovarala napadima predatora tako što su hvatane i držane, a njihova tela su povremeno razvlačena. Od svih zmija, 124 su "razmazivale" izmet po telu, a 28 je krvarilo iz usta (fenomen koji se zove autohemoragija ili refleksno krvarenje). Bjelica smatra da pojedinačni karakter zmije određuje da li će se ona upustiti u ovo "pretvaranje".

"Pojedine zmije su hrabrije - sklone rizicima - ili stidljive i manje je verovatno da će se upustiti u rizično ponašanje", rekao je Bjelica. Samo jedna mlada zmija je "pustila" krv iz usta, što ukazuje da je ovo ponašanje češće kod odraslih i predstavlja preveliki rizik za manje zmije. Mlade zmije su manje od odraslih i predator ih lakše savlada, što je jedan od razloga zbog koga izbegavaju rizik "umiranja".

Zmije koje su izbacivale izmet i mirisna ulja, a zatim krvarile iz usta, provodile su manje vremena u stanju pretvaranja smrti, otkrili su istraživači. Zmije koje su se mazale izmetom i krvarile iz usta provele su u proseku 2 sekunde manje u tanatozi, za koju istraživači veruju da je značajna prednost u preživljavanju.

Ove zmije nisu jedine životinje za koje se zna da su spremne na teatralnu glumu kad treba da spasavaju glavu: i virdžinijski oposum (Didelphis virginiana) vrši nuždu i slini dok glumi smrt, što ukazuje da se ova evoluciona strategija pokazala korisnom u životinjskom svetu.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.