• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Najnoviji naučni eksperiment pokazao nešto nemoguće: Tardigrade preživele čak i radijaciju!

B. P.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Zahvaljujući čarobnom štapiću u svom DNK, ova stvorenja mogu da podnesu skoro sve što ljudi bace na njih i da, potpuno netaknute, jednostavno odšetaju na svojih osam čupavih nogu!

  • 0
Tardigrada Foto. Shutterstock/Sebastian Kaulitzki

Tardigrade su verovatno najneuništivije životinje na našoj planeti: ova mikroskopski mala stvorenja mogu da podnesu skoro sve što ljudi bace na njih i da, potpuno netaknute, jednostavno odšetaju na svojih osam čupavih nogu. Strategije preživljavanja ovih superheroja su višestruke, od proteina za suzbijanje bilo kakvih oštećenja i povreda koji bukvalno štiti njihov DNK do dehidriranog stanja u koje ulaze kad uslovi preživljavanja u njihovoj sredini postanu neodrživi.

Kada uslovi opstanka postanu nemogući, tardigrade mogu da se osuše, rekonfigurišu svoja tela i uđu u suspendovanu animaciju zvanu isušivanje gde mogu da budu - godinama. Na njima možete primeniti gotovo sve: sve "minus" temperatutre, nultu količinu kiseonika, visok pritisak, svemirski vakuum, kosmičko zračenje, pa čak i "prokuvavanje". I - ništa!

Sada su naučnici otkrili njihovu novu moć: preživljavanje radijacije, piše Currentbiology, a prenosi Sciencealert.

Tim naučnika, predvođen biološkinjom Kortni Klark Hahtel sa Univerziteta Severne Karoline u Eštonu, pokušao je da "razbije" tardigrade: on je na njih usmerio gama zrake i posmatrao kako reaguju.

Tardigrada Foto. Shutterstock/Dotted Yeti

Ono što su naučnici videli, veoma ih je iznenadilo, jer su tardigrade uradile nešto neočekivano. Decenijama se zna za fascinantnu otpornost tardigrada na jonizujuće zračenje: one mogu da prežive oko 1.000 puta veću dozu koja bi bila smrtonosna za ljude i nastavljaju da žive kao da se ništa nije desilo. Smatra se da Dsup, protein za suzbijanje oštećenja, igra veliku ulogu u zaštiti i oporavku nekih vrsta tardigrada (jer nemaju sve tardigradne vrste protein Dsup ili njegov homolog, pa je izvesno da postoje neki drugi načini preživljavanja). Da bi naučnici to shvatili, istraživali su efekat gama zračenja na vrstu tardigrada nazvanu Hypsibius exemplaris: postavili su tardigrade u stoni iradijator koji je izložio stvorenja specifičnim dozama jonizujućeg zračenja - nižoj dozi koja je bila u granicama podnošljivih, i mnogo većoj, srednjoj smrtonosnoj dozi.

Na iznenađenje istraživača, iako H. exemplaris ima Dsup, izloženost zračenju imala je posledice. Iako je DNK tardigrada pretrpeo veliku štetu, umesto profilaktičke zaštite, tardigrade su povećale proizvodnju gena za popravku DNK do tog stepena da su preplavili njihova mikroskopski mala tela.

Do 24 sata nakon izlaganja radijaciji, tardigrade su popravile većinu oštećene DNK!

Tardigrada Foto. Shutterstock/Videologia

U nastavku eksperimenta, istraživači su ubacili gene za "popravku" tardigrade u kulturu Escherichia coli i izložili uzorke bakterije jonizujućem zračenju. Bakterije koje su bile tretirane genima iz tardigrada pokazale su sličnu sposobnost popravke DNK kao kod H. exemplaris. Naučnici kažu da je H. exemplaris u stanju da oseti jonizujuće zračenje i stvori odgovor koji joj omogućava da preživi doze smrtonosne za druge životinje.

Rezultati istraživanja su sledeći: tardigrade razvijaju neverovatan odgovor na zračenje i čini se da je to tajna njihovih ekstremnih sposobnosti preživljavanja. Ono što saznamo o tardigradama koje prevazilaze "radijacijski stres" može iznedriti nove ideje o pokušaju da zaštitimo druge mikroorganizme i životinje od štetnog zračenja.

A šta biste drugo očekivali od životinje koja preživi čak i kad je ispale iz pištolja?!

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari