Da li su "barbi" morska svinja, pacovska riba i providni krastavac iz Pacifika važniji od "morskih krompira"

Printskrin: YouTube/IFLScience, Smartex Project, @NOC

"Barbi" ružičasta morska svinja, pacovska riba i providni morski krastavac bili su neočekivane "zvezde" nedavne ekspedicije u Zonu Clarion-Clipperton (CCZ) gde naučnici proučavaju biodiverzitet Pacifika. Životinjski svet ovog dela sveta od posebnog je značaja, jer je to jedno od mesta koje je predviđeno za dubokomorsko rudarstvo, gde se nalazi ogromna količina "morskih krompira" u vidu nodusa koji sadrže plemenite i druge metale.

Polimetalni nodusi su male stene nalik krompirima: nalaze se na dnu okeana i značajan su resurs za podmorske rudarske operacije. Ovi kameni "čvorovi" se formiraju milionima godina - hemijskim reakcijama između morske vode i minerala koji čine dno okeana.

"Morske svinje" ružičaste boje i prozirni morski krastavac su dva stvorenja koje je snimio tim predvođen dr Adrijanom Gloverom iz londonskog Prirodnjačkog muzeja, istraživačem dubokog mora.

1:12

0:42

Jarko roze "barbi svinja" i druge vrste su možda nove vrste u nauci: one su ponekad viđane, posmatrane ili od ranije poznate, ali nisu prikupljane ili formalno opisane. Svi primerci koji su prikupljeni biće odneseni u muzej, gde će biti identifikovani i proučavani. Mnogi od njih će biti korišćeni za istraživanje raznolikosti morskog dna u ovoj oblasti.

Tim istraživača uočio je na morskom dnu i "pacovsku ribu", jednog od retkih kičmenjaka koji mogu da prežive na tako velikim dubinama. "Pacovka" je veoma radoznala i istražiće bilo kakvu promenu na morskom dnu ili oko njega. Pored velikih očiju prilagođenih da detektuju bioluminiscentni plen, ove ribe mogu da osete druge izvore hrane koristeći senzorne strukture na glavi. One komuniciraju pomoću plivačkog mehura koji stvara zvuk nalik bubnjanju.

Ekspedicija je zaronila 4.000-5.000 metara ispod površine centralnog Pacifika, u okviru SMARTEKS projekta za istraživanje CCZ-a, kako bi saznali koji pripadnici živog sveta žive na dnu okeana. To je pitanje od globalnog značaja zbog velikih polja "morskog krompira", crnih stena koje su jedan od najbogatijih poznatih izvora kobalta, nikla i mangana na planeti, koji će biti veoma potrebni čovečanstvu.

Devedeset procenata svetskih ugovora o istraživanju ovih "nodusa" u moru je u zoni Clarion-Cliperton, što predstavlja manje od polovine jednog procenta globalnog morskog dna. Oni su najveći izvor mangana, nikla i kobalta, bilo gde na planeti, i to je samo deo zaliha. Na dve lokacije ima dovoljno metala koji bi zadovoljili potrebe 280 miliona automobila, što predstavlja svaki automobil u Americi, ili četvrtinu svetskog voznog parka.

Dubokomorsko rudarenje ima za cilj da sakupi ove nodule tako što će ih izvući sa morskog dna i transportovati na površinu. Motivacija za traženje ovih resursa na morskom dnu je to što ono predstavlja čistiji izvor koji bi proizveo manje erozija u poređenju sa kopnenim rudarstvom.

Ono što je najvažnije je razumevanje prisustva vrsta na velikom prostoru i povezanost između populacija. Pre nego što otpočne sakupljanje ovih dragocenih resursa, potrebno je mnogo istraživanja da se utvrdi da li bi uznemiravanje morskog dna i stvaranje nanosa sedimenta u ovom inače netaknutom okruženju moglo imati negativan uticaj na opstanak ovih životinja i njihovih ekosistema.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.