Strah od STEPENICA nije neposlušnost: Najbolji vodič korak-po-korak kao pomoć nesigurnim psima

Mnogim psima stepenice nisu samo običan deo kuće, one su prava prepreka koja u njima izaziva nesigurnost i strah. Taj otpor nije uvek znak tvrdoglavosti ili neposlušnosti; često se radi o opravdanom strahu zasnovanom na ranijem iskustvu, klizavim površinama ili jednostavno nepoznatom okruženju. U takvim situacijama govorimo o "opravdanom strahu" koji pas oseća, a ne o fobiji u kliničkom smislu.

Postoji više razloga zašto se psi boje stepenica. Neki psi su imali neprijatno iskustvo: proklizali su, sapleli se ili osetili bol pri penjanju. Drugi jednostavno nikada nisu bili izloženi stepenicama u ranim fazama života pa ih doživljavaju kao nešto strano i opasno. Kod trećih se javlja instinktivna opreznost pred klizavim, otvorenim ili strmim gazištima. U svim slučajevima, njihov strah je stvaran i zahteva pažljiv pristup kažu stručnjaci sa Whole Dog Jurnal.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock/Gunnerchu

Najgore što vlasnik može da uradi jeste da pokuša da psa natera silom ili povlačenjem na penjanje stepenicama. Time se samo produbljuje strah i narušava poverenje, pa je važno početi polako, sa puno strpljenja i pozitivnog podsticaja. Pas treba najpre da se upozna sa stepenicama u mirnom okruženju: da ih onjuši, pogleda i zadrži se u njihovoj blizini bez pritiska. Svaki trenutak u kojem pokazuje smirenost nagrađuje se pohvalom ili poslasticom. Cilj nije da odmah savlada celu prepreku, već da je doživi kao nešto što nije pretnja.

Kada pas pokaže spremnost da se približi stepenicama, vreme je da ga motivišemo da napravi prvi korak. Vlasnik se postavlja ispred njega, na sledećem stepeniku, i poziva ga nežnim glasom, nudeći nagradu. Svaki savladan stepenik nagrađuje se poslasticom i ohrabrenjem.

Ovaj proces treba ponavljati strpljivo, u kratkim sesijama, bez forsiranja. Ako se pas zaustavi ili ukoči, trening se prekida i nastavlja tek kada se ponovo opusti. Ključ uspeha je da se svaka sesija završi pozitivnim iskustvom – makar pas stao samo na prvi stepenik.

Ponekad problem nije samo psihološki već i fizički. Klizave površine, otvorena gazišta ili strme stepenice dodatno pojačavaju nesigurnost. U tim slučajevima može pomoći postavljanje podloga protiv klizanja, tepiha ili zaštitnih obloga koje vizuelno i fizički čine stepenice stabilnijim i sigurnijim.

Foto: Shutterstock/Britta prohl dogs in mind

Ako i uz pažljiv i dugotrajan trening pas ne pokazuje napredak, ili se tokom pokušaja javljaju znaci bola, vreme je za drugačiji pristup. Rampa kao zamena za stepenice ili nošenje u naručju može rešiti praktičan problem, a veterinarski pregled će isključiti eventualne ortopedske smetnje. U nekim slučajevima strah zapravo prikriva bol, a ne nesigurnost.

Opravdani strah od stepenica kod pasa nije znak slabosti niti neposlušnosti, već prirodna reakcija na nešto što doživljavaju kao opasno. Uz strpljenje, pozitivan pristup i prilagođavanje okruženja, većina pasa može naučiti da se bezbedno i samouvereno kreće stepenicama. Najvažnije je da vlasnik pokaže razumevanje i doslednost, jer svaki mali korak napred zapravo predstavlja veliki skok u poverenju i sigurnosti psa.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.