Dovoljno je da spusti nogu na jelo: Na NAJODVRATNIJI NAČIN muva ubaci čak 200 patogena u hranu za ljubimce

Iako naizgled bezopasna, obična kućna muva (Musca domestica) nosi sa sobom rizik koji daleko prevazilazi estetsku nelagodu. Jedan kratak kontakt ovog insekta sa hranom vašeg psa ili mačke može biti dovoljan da se u obrok prenesu desetine potencijalno opasnih patogena. Kod kućnih ljubimaca, čiji je imunološki sistem često osetljiviji od ljudskog na bakterije iz spoljne sredine, ovakva kontaminacija može imati ozbiljne posledice.

Kako muva kontaminira hranu?

Za razliku od predatora koji kidaju i žvaću plen, kućne muve konzumiraju hranu tako što prvo izbacuju enzime varenja iz digestivnog trakta, te tako inicijalno počinju proces varenja hrane spolja. Ovaj enzim se izlučuje direktno na površinu na koju slete – u ovom slučaju, na granule, konzervu ili svežu sirovu hranu koju vaš ljubimac jede. Zajedno sa ovim enzimima, muva prenosi i sav biološki materijal sa svojih nožica, krila i usnog aparata – uključujući bakterije, gljivice, viruse i protozoe koje je pokupila na mestima poput izmeta, trule hrane i uginulih životinja.

Kako ističe stručni tim Ecolab-a, muve su dokazano vektori za više od 200 različitih patogena, uključujući Salmonellu, E. coli, bakterije koje izazivaju tifus, dizenteriju i druge ozbiljne gastrointestinalne poremećaje.

Koje su konkretne opasnosti za pse i mačke?

Kada muva sleti na hranu, ne ostavlja samo varione enzime, već prenosi i veliki broj opasnih mikroorganizama i biološkog materijala. Ti patogeni uključuju:

Bakterije kao što su Salmonella spp., Escherichia coli (posebno enteropatogene vrste koje izazivaju upale creva), Campylobacter jejuni, Clostridium perfringens i Listeria monocytogenes. Ove bakterije mogu izazvati akutne gastrointestinalne poremećaje kod ljubimaca, uključujući krvavu dijareju, povraćanje i dehidraciju.

Virusi: Iako je prenos virusa preko mušica ređi, u nekim slučajevima mogu doprineti širenju virusnih infekcija koje se zadržavaju u spoljašnjoj sredini.

Gljivice i mikotoksini: Muve mogu preneti spore plesni i gljivica koje proizvode mikotoksine poput aflatoksina, veoma opasnog za jetru pasa i mačaka.

Parazitska jaja: Muve mogu mehanički preneti jaja crevnih parazita, kao što su pantljičare i valjkaste gliste, naročito ukoliko su prethodno sletele na zaraženi izmet. Ovakva kontaminacija može dovesti do infekcija i ozbiljnih zdravstvenih problema.

Antibiotski rezistentni mikroorganizmi: Istraživanja pokazuju da muve mogu nositi sojeve bakterija otpornijih na antibiotike, što može otežati lečenje infekcija kod ljubimaca.

Pored toga, u nekim situacijama može doći i do razvoja myiasisa – invazije larvi mušica u mekana tkiva, naročito ako životinja ima rane ili oštećenja kože.

Kod pasa i mačaka, konzumacija hrane kontaminirane ovim patogenima može dovesti do: akutne dijareje i povraćanja, naročito kod štenaca, mačića i starijih jedinki, sekundarnih zdravstvenih komplikacija, uključujući dehidraciju, pad imuniteta i narušenu crevnu mikrofloru, te gubitka apetita i opšteg slabljenja organizma.

Da li je dovoljno samo pokriti činiju?

Nažalost – ne: mnogi vlasnici ljubimaca ostavljaju posudu sa hranom izloženu tokom čitavog dana, posebno sa suvom hranom. Međutim, čak i suva hrana postaje odlična podloga za razmnožavanje bakterija ukoliko na nju sleti muva i ostavi biološki trag. Jedan od najopasnijih aspekata kontaminacije jeste to što vizuelno ne postoji nikakva promena – kontaminirana hrana izgleda i miriše isto kao i netaknuta. Muve kontaminiraju hranu u tišini, a opasnost se najčešće manifestuje tek kada se pojave prvi simptomi kod ljubimca – što može biti prekasno za preventivu.

Kako zaštititi svog ljubimca?

1. Ograničite dostupnost hrane – umesto da ostavljate činiju punu tokom celog dana, praktikujte porcije u tačno određenim terminima i sklanjajte ostatke hrane nakon 15–30 minuta.

2. Koristite posude sa poklopcem ili automatske hranilice – ove sprave onemogućavaju direktan kontakt insekata sa hranom, naročito kada niste kod kuće.

3. Održavajte prostor oko činije besprekorno čistim – ostaci hrane oko posude idealni su mamci za muve. Redovno brišite pod i menjajte prostirke ispod činije.Instalirajte mreže na prozorima i koristite prirodne repelente – Lavanda, nana i ruzmarin su primeri biljaka koje odbijaju muve, a pritom su bezbedne za ljubimce.

4. Izbegavajte hranjenje napolju – ukoliko hranite psa u dvorištu, obavezno pokrijte posudu kada je ne nadzirete, i sklonite ostatke odmah po završetku obroka.

Jedna muva na činiji – možda zvuči bezazleno, ali iza tog prizora krije se čitav mikrobiološki arsenal. Kontaminacija hrane putem mušica predstavlja tihu, ali ozbiljnu pretnju za zdravlje pasa i mačaka. Edukacija, pažljivo čuvanje hrane i dobra higijenska praksa su ključni koraci u zaštiti ljubimaca od ovog često zanemarenog rizika.

Telegraf.rs

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.