Odlazak u prihvatilište je najgora opcija za psa: Šta vlasnik može i treba da uradi umesto toga

Podaci društava za prevenciju okrutnosti prema životinjama su da više od 6,3 miliona kućnih ljubimaca buđe odvedeno u azile širom SAD svake godine, a psi čine skoro polovinu ovog broja. Mnogim kućnim ljubimcima prelazak iz doma punog ljubavi u prepuno prihvatilište je traumatično iskustvo, obeleženo strahom, konfuzijom i emocionalnim stresom. Zamislite svog psa, koji vas je nebrojeno puta dočekao na vratima mahanjem repa i bezgraničnom radošću, da se iznenada nađe u bučnom, nepoznatom okruženju u kome sve vrvi od nepoznatih ljudi i pasa. Nekim ljubimcima ovakav tranzit ostavlja trajne ožiljke i otežava pronalaženje novih vlasnika ili prilagođavanje životu van azila, piše Cuteness.

Odvođenje kućnog ljubimca u azil za životinje, prihvatilište, trajni pansion... je izbor mnogih vlasnika, ali se ovakvo rešenje može izbeći. Bez obzira na to da li se vlasnik suočava sa finansijskim pritiskom, problemima u ponašanju ljubimca ili stambenim ograničenjima, uvek postoje rešenja koja mogu da pomognu da kućni ljubimci ostanu u svom domu, sa porodicom.

Kako možete da zaštitite dobrobit vašeg četvoronožnog prijatelja i ujedno olakšate teret koji imaju prenatrpana prihvatilišta za pse?

Zašto vlasnici svoje pse odvode u azile

Odluku da odvede ljubimca u azil vlasnik može doneti zbog mnogih razloga. Da li je reč o gomilanju problema sa ljubimcem ili su u pitanju drugi razlozi, odgovorni vlasnici ljubimaca ne donose olako i bez emocija ovakve odluke. Razumevanje uobičajenih razloga koji dovode do ovakvih odluka je najvažnije, ali ne da bi se ljubimac okrivio, već da bi se našlo rešenje.

Pojedini vlasnici u nekom trenutku shvate da nemaju dovoljno materijalnih mogućnosti za brigu o ljubimcu, pod kojom se podrazumevaju odlasci veterinaru, kupovina hrane, opreme i drugih potrepština. Ograničenja u pogledu stambenog prostora takođe igraju značajnu ulogu, posebno ukoliko vlasnik plaća stanarinu. Često je teško pronaći pet frendli stambeni prostor čiji vlasnici često udvostruče naknade ili uvode ograničenja u pogledu rase ili veličine psa. Za vlasnike koji nisu u mogućnosti da naprave alternativni životni aranžman za sebe i svog ljubimca, odvođenje životinje u azil ponekad se smatra jedinim izlazom.

Problemi u ponašanju psa, kao što su neprestano lajanje, destruktivnost ili agresija, često primoravaju vlasnika da ga odvede u azil. Ako vlasnik nema mogućnosti da plati obuku kod stručnjaka, verovatno neće videti drugo rešenje. Osim toga, neočekivani životni događaji kao što su zdravstveni problemi, porodične krize ili dolazak novog člana porodice mogu naterati vlasnike na ovu tešku odluku. U mnogim slučajevima, više faktora pogoršava problem, čineći neizbežnim odlazak psa u azil.

Emocionalni danak odlaska psa u azil

Za psa, vrstu koja je zajedno sa ljudima evoluirala više od 40.000 godina, odlazak u azil biće kao vlasnikova izdaja. Naviknuti na udobnost doma i društvo svoje porodice, mnogi psi doživljavaju intenzivan strah i zbunjenost po dolasku u azil. Nagla promena okruženja - od poznatog doma do bučnog prihvatilišta punog nepoznatih životinja - može prestraviti čak i najprilagodljivije ljubimce.

Emocionalni uticaj azila je posebno težak za starije ljubimce koji se često bore da pronađu novi dom. Stres po dolasku u azil često pogoršava probleme u ponašanju psa i otežava im udomljavanje. Prekomerno lajanje, destruktivnost ili anksioznost koji su se ispoljavali u domu u manjem obimu sada se mogu pogoršati i eskalirati u azilu. Ovo ponašanje često pogrešno shvataju potencijalni usvojitelji što produžava boravak psa ili čak vodi u eutanaziju u prenatrpanim skloništima.

Postoje li alternative odvođenju psa u azil

Brojne organizacije posvećene zbrinjavanju napuštenih životinja sve više se angažuju da pruže podršku prilagođenu potrebama vlasnika kućnih ljubimaca. Savetovanje vlasnika o mogućnostima da zadrže ljubimce pomaže da se identifikuju i reše osnovni uzroci problema, bilo da su finansijske, bihevioralne ili logističke prirode. Druga opcija je hitno hraniteljstvo, koje obezbeđuje kratkoročni smeštaj kućnim ljubimcima dok se njihove porodice ne oslobode kriznih situacija kao što su medicinski problemi ili privremeni stambeni ili novčani problemi.

Pojedini azili, organizacije i udruženja mogu da ponude pomoć, pokrivajući veterinarske troškove ili obezbeđujući besplatne potrepštine za ljubimce. U mnogim zemljama postoje organizacije koje pružaju pomoć vlasnicima sa problemima u držanju ljubimaca i iznalaze rešenja koja minimiziraju stres životinja i ljudi.

Problemi u ponašanju ljubimaca mogu se rešiti obukom i "prevaspitavanjem". Mnogi azili i neprofitne organizacije nude besplatne ili jeftine časove za rešavanje uobičajenih problema. Komšije, prijatelji i članovi porodice takođe mogu pomoći u privremenom hraniteljstvu ili kupovini hrane za ljubimce, a postoje i humanitarne organizacije koje izlaze u susret vlasnicima sa materijalnim problemima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.