Posledice neuroloških problema kod pasa: OVE RASE najugroženije, ne zanemarite sledeće SIMPTOME

Periferni nervni sistem obuhvata sve nerve koji se nalaze van mozga i kičmene moždine, dok neuromuskularna spojnica predstavlja kontakt između motornog nerva i mišićnog vlakna. Kada nastane poremećaj na ovim nivoima, prenos električnih i hemijskih signala biva blokiran ili značajno usporen, a to psi osećaju kroz slabost, nekoordinisanost, gubitak refleksa i atrofiju mišića.

Jedno od najčešćih degenerativnih oboljenja je stečena paraliza grkljana, koja uglavnom pogađa starije pse većih rasa poput labradora, zlatnih retrivera i bernardinaca. Usled propadanja nerava, hrskavice u grkljanu kolabiraju i delimično blokiraju disajne puteve. Pas otežano i bučno diše, menja mu se glas, a u teškim trenucima jezik i desni mu mogu poplaveti zbog manjka kiseonika. Slična široko rasprostranjena degeneracija naziva se hronična aksonalna degeneracija. Ona kod starijih pasa izaziva postepenu slabost u svim ekstremitetima, gubitak mišićne mase i nekoordinisan hod, a lek za ovo stanje nažalost ne postoji.

Neurološka oboljenja i rase pasa

Kod mladih dobermana starijih od šest meseci javlja se specifičan poremećaj poznat kao "bolest plešućih dobermana". Ovi psi dok stoje neprestano savijaju kuk i pružaju zadnju nogu, što s vremenom prelazi u ritmične, plesne pokrete obe zadnje noge. Iako je bolest progresivna, ona ne izaziva bol i uglavnom ne dovodi do teškog invaliditeta.

U Velikoj Britaniji je zabeležena distalna denervaciona bolest koja pogađa pse svih rasa i uzrasta, izazivajući brzu slabost sve četiri noge i pad mišićnog tonusa. Iako deluje dramatično, prognoza je odlična i psi se spontano potpuno oporave u roku od nekoliko nedelja uz kvalitetnu negu. Sa druge strane, distalna polineuropatija rotvajlera pogađa isključivo ovu rasu u dobi od jedne do četiri godine, ima lošiju prognozu i polako napreduje ka slabosti svih nogu.

Idiopatska paraliza lica je nagli poremećaj koji pogađa pse poput koker španijela, korgija i boksera, dovodeći do nemogućnosti treptanja, opuštenih ušiju i usana, kao i curenja pljuvačke. Senzibilitet lica ostaje normalan, a terapija je uglavnom simptomatska, poput korišćenja veštačkih suza radi zaštite oka.

Kod inflamatornih stanja izdvaja se stečena mijastenija gravis, imunski posredovana bolest kod koje antitela napadaju receptore na neuromuskularnoj spojnici. Karakteriše je velika slabost i ukočenost koje se javljaju pri naporu, a brzo prolaze nakon odmora. Često je prati otežano gutanje i regurgitacija hrane, što može dovesti do opasne aspiracione upale pluća.

Akutni idiopatski poliradikuloneuritis, poznat i kao Coonhound paraliza, jeste zapaljenje koje se najčešće razvija nakon ugriza ili ogrebotine rakuna, mada se može javiti i posle vakcinacije. Pas brzo gubi snagu u zadnjim nogama, što u roku od dva dana prelazi u potpunu paralizu tela, ali svest, kontrola vršenja nužde i osećaj za bol ostaju potpuno očuvani. Uz intenzivnu negu, većina pasa se uspešno i potpuno oporavi.

Zapaljenje se može javiti i na samom trigeminalnom nervu, što dovodi do trigeminalnog neuritisa. Pas tada odjednom ne može da zatvori usta, zbog čega mu je otežano hranjenje i pijenje vode. Bolest prolazi sama od sebe u roku od tri do četiri nedelje, tokom kojih je psu potrebna pomoć oko ishrane.

Endokrine bolesti takođe mogu oštetiti periferne nerve, što se najbolje vidi kod hipotireoidne neuropatije usled oslabljenog rada štitne žlezde. Psi gube ravnotežu, propriocepciju i reflekse, a neurološki problemi se obično potpuno povlače nakon uvođenja hormonske terapije.

Onkološki procesi mogu ugroziti nervni sistem kroz tumore nervne ovojnice, koji najčešće zahvataju brahijalni pleksus prednjih nogu. Pas u početku šepa i trpi jake bolove, što se lako pomeša sa ortopedskom povredom, a vremenom dolazi do potpune atrofije i paralize noge. Kod paraneoplastične neuropatije, tumori koji se nalaze bilo gde van nervnog sistema, poput insulinoma, pokreću imunski odgovor koji posredno oštećuje nerve i izaziva progresivnu slabost nogu.

Toksični poremećaji uključuju trovanje organofosfatima iz pesticida, koje u akutnom obliku izaziva povraćanje, otežano disanje, drhtanje mišića i napade, dok u odloženom obliku dovodi do spore degeneracije nerava zadnjih nogu. Izuzetno dramatična je i paraliza izazvana krpeljima, gde toksin iz pljuvačke krpelja uzrokuje brzu i potpunu paralizu tela. Uklanjanje krpelja dovodi do čudesno brzog oporavka za dan ili dva, osim kod specifičnog australijskog krpelja Ixodes holocyclus koji zahteva lečenje serumom.

Traume poput saobraćajnih nesreća često dovode do avulzije brahijalnog pleksusa, odnosno kidanja nervnih korenova koji idu u prednju nogu iz predela vrata. Ako su nervi potpuno pokidani, noga ostaje bez osećaja i visi bez tonusa, pa se zbog povređivanja pri vučenju po zemlji često mora amputirati. Povreda išijadičnog nerva na zadnjoj nozi najčešće nastaje pri prelomu karlice ili neadekvatno datim injekcijama, a oporavak je ekstremno spor jer nervno tkivo regeneriše vrlo sporo.

Vaskularni problemi se manifestuju kroz ishemičnu mioneuropatiju, gde ugrušak krvi blokira protok kroz sudove koji hrane zadnje ekstremitete. Javlja se iznenadna i izuzetno bolna slabost, a noge postaju hladne. Ovo stanje se viđa kod pasa sa oboljenjima bubrega, srca ili Kušingovom bolešću, a oporavak zahteva višemesečno lečenje primarne bolesti i upotrebu antikoagulanasa.

(Telegraf.rs/MSD Veterinary Manuel)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.