Podmukli virus koji kosi pse svih uzrasta: Ovo je PRVI SIMPTOM, mrlje na stomaku najlakši oblik bolesti

Štenećak je veoma zarazno virusno oboljenje koje napada pse svih uzrasta. Preventivna briga protiv štenećaka treba da započne od 6. do 8. nedelje starosti šteneta, kada mu se prvi put daje vakcina protiv zaraznih bolesti. O prvoj vakcini se brinu odgajivači ili vlasnici legla, dok su za ostale odgovorni vlasnici.

Virus štenećaka je veoma opasan i jedan je od uzroka najvećeg broja smrtnih slučajeva kod pasa.

Zaražavanje štenećakom

Pas može da se zarazi virusom štenećaka direktnim i indirektnim putem i to: respiratornim putem (kašljanje, kijanje,…), kontaktom sa izmetom i urinom zaražene životinje, kontaktom sa predmetima koje je koristila ili koristi zaražena životinja (igračke, ležaljka, posude za hranu i vodu…), njuškanjem trave ili nečega u spoljašnjoj sredini u kojoj se zadržao sekret obolelog psa (psa ne puštajte napolje dok se potpuno ne vakciniše), preko majčine posteljice.

Simptomi štenećaka

Načini da se pas zarazi štenećakom su mnogobrojni i deluje kao da je virus svuda oko nas. Ova bolest ne štedi gotovo nijedan sistem u telu, pa nemilosrdno napada gotovo ceo organizam.

1. Prvi simptomi (inkubacija traje 3-14 dana) – jači oblik malaksalosti psa, povraćanje, dijareja, nesvestica, curenje nosa, suzenje i crvenilo očiju, visoka temperatura.

Nakon toga, u zavisnosti od imuniteta i jačine napredovanja virusa, on napada razne sisteme psa.

Kad štenećak napadne respiratorni sistem, simptomi su: otežano disanje, upala ždrela, kašalj – u početku suv, kasnije vlažan, gnojni iscedak iz nosa i očiju i upala pluća, kao ,,vrhunac“ bolesti ovog sistema.

Kad štenećak napadne digestivni sistem, javlja se: gubitak apetita, povraćanje, dijareja – nekada i krvava.

Kad štenećak napadne kožu, što je najlakši oblik bolesti, simptom su crvene mrlje na stomaku i unutrašnjem delu butina) koje kasnije prelaze u plikove sklone gnojenju.

Kad je napadnut nervni sistem – najteži oblik bolesti - simptomi su: malaksalost, vrtoglavica, grčenje i trzaji šapa, vilice…, nepokretnost nogu i hronično zapaljenje mozga.

Ukoliko vlasnik primeti neki od navedenih simptoma, treba odmah da odvede psa na pregled.

Lečenje štenećaka

Ovaj virus se leči preventivnim putem: u pitanju je redovna vakcinacija protiv 5 zaraznih bolesti: štenećaka, mačje kuge, zarazne žutice, leptospiroze i parainfluence.

Prva doza se daje od 6. do 8. nedelje života psa (to najčešće radi odgajivač), a zatim još jedna nakon mesec dana (koju obavlja ili odgajivač ili vlasnik u zavisnosti od starosti preuzetog šteneta) i po navršenih 4 meseca ide još jedna revakcinacija buster vakcinom. Posle toga se pas revakciniše jednom godišnje, svake godine.

Da stvar sa ovim virusom bude još gora, lek ne postoji: veterinar daje terapiju koja ublažava simptome koje pas ispoljava, sa ciljem podizanja imunog sistema psa kako bi se izborio sa virusom.

Psa je moguće izlečiti od štenećaka, u zavisnosti od stadijuma bolesti i njegovog imuniteta, ali su izvesne tzrajne posledice ove bolesti.

(Apetit.rs/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.