Može li pas da bude kratkovid?

Da li ste ikada razmišljali o mogućnosti da su vašem psu potrebne naočari za vid?

Ne, verovatno zato što nikada niko od nas nije video psa koji nosi naočari. Ali, ako postoje pomagala, tretmani i zahvati koji čine čuda u pogledu poboljšanja zdravlja naših ljubimaca, zašto ne biste makar pomislili na mogućnost da psi sa poremećajem vida dobiju i naočari?!

Pomalo je neobično da se malo ko pozabavio pitanjem miopije kod kućnih ljubimaca. Sa starošću, psu vid slabi i to je neminovnost. Ako se pitate mogu li psi biti kratkovidi, evo odgovora!

Pitanje u fazi istraživanja

Evolucija prva daje objašnjenje ovog nesvakidašnjeg pitanja.

Nemogućnost da se uoči plen ili grabljivac smanjuje verovatnoću preživljavanja bilo koje životinje u divljini, a tako je i sa psom. Ipak, posle pripitomljavanja psa, naročito nakon što je postao kućni ljubimac, čini se da on danas nema izazove zbog kojih bismo ga odveli kod oftalmologa.

Kad je reč o psima koji su pomoćnici u lovu i “zaposlenim” psima (spasioci, policijski psi, tragači…), njihovo najvažnije i ujedno najsavršenije čulo mora biti njuh. U slučaju većine pasa, pogotovo oni koji žive u domovima kao kućni mezimci, čini se da je tema nejasnog vida nebitna.

Kako se može saznati da je pas kratkovid ili dalekovid? To ne bi bilo moguće bez testova koji se primenjuju kod ljudi. Ali, kako da zamolimo psa da nam pročita mala slova u donjem redu?

Kratkovidost je problem zbog kog se bliski objekti vide jasno, ali je problem videti udaljene predmete, zbog čega oni izgledaju mutno. Postoje testovi na osnovu kojih se može utvrditi koliko dobro (ili loše) vide psi. Pomoću retinoskopa, veterinarski oftalmolozi mogu da izmere kratkovidost ili dalekovidost psa, ali se ovi pregledi gotovo i ne primenjuju i sve što je u vezi sa miopijom kod pasa je u fazi istraživanja.

"Dalekovide" rase

Iznenađuje podatak da su mnogi psi ne samo kratkovidi, već i da ima rasa kod kojih je miopija česta. Studija koju je uradio veterinar Kristofer J. Marfi, obuhvatila je oko dve stotine pasa. Otkrivene su male “greške” na psećem čulu vida, ali je reč o dioptriji zbog koje niko ne bi išao na pregled!

Neke “sportske” rase: retriver česapik, zlatni retriver, labrador retriver, koker španijel i špringer španijel, u proseku su malo dalekovide. Dve trećine ispitanih rotvajlera i polovina nemačkih ovčara i minijaturnih šnaucera u ovoj studiji bile su značajno kratkovide. Marfi i njegovi saradnici otkrili su da su gotovo svi psi u drugoj grupi ispitivanih - nemački ovčari uzgajani da budu vodiči slepim osobama - imali normalan vid, a manje od trećine imalo je “minus” od 0,5 u odnosu na normalnu oštrinu vida!

Program za pse vodiče nije posebno testirao vid pasa prilikom odabira, ali su eliminisani svi koji nisu postigli dobre rezultate. To sugeriše da je kod njih možda postojala miopija i ometala ih je u obavljanju posla. Prosečna dalekovidost sportskih rasa pasa sugeriše da je i kod njih bilo selekcije - dobar vid na daljinu ima vidljiv efekat na stvaranje dobrog radnog psa.

Istraživači su primetili da je kratkovidost kod pasa nasledna. U genetski kod rasa, od kojih se ne očekuje ništa zahtevnije od ležanja na tepihu, hodanja na povocu i pronalaženja činije za hranu, miopija se najlakše “ušunjala”.

Rase pasa i vidno polje

Postoje velike razlike u perifernom vidu i ukupnom vidnom polju kod različitih rasa. Ljudske oči gledaju pravo napred, i njihovo vidno polje obuhvata oko 180 stepeni, sa dosta preklapanja između levog i desnog oka. Životinje mogu da vide trodimenzionalno kad koriste oba oka istovremeno. Oči pasa su blago usmerene ka spolja što im omogućava da vide malo unazad i imaju šire vidno polje.

Saznanje koliko se često javljaju oštećenja vida kod pasa ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da su mnogi ljubimci podložni raznim bolestima i genetskim mutacijama. Ljudi koji boluju od dijabetesa gotovo po pravilu imaju oštećenje vida, pa nije nemoguće da se to desi i psima koji pate od istog oboljenja.

Problemi sa vidom kod pasa povezani su i sa starenjem. Sem toga, vlasnik će shvatiti da njegov pas ima probleme kad počne da hoda nesigurno i da udara u predmete na koje nailazi. U tom slučaju, psu treba ograničiti kretanje, ne puštati ga samog napolje, pogotovo na nepoznate terene.

Glavna razlika između ljudi i pasa je u tome što je nama potreban dobar vid da bismo bez smetnji funkcionisali u svakodnevnom životu. Psi čiji vid oslabi mogu nas samo - pažljivije slušati.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.