Veterinar otkrio šta ljubimci rade pre nego što ih uspavaju, pretužno je: Šta biste vi uradili?

Bila sam sa atilom kada smo ga uspavali i moj suprug nikada ga nebi ostavili samog on je bio moj zivot najdrazi🐽

Zivotinje da zive do poslednjeg daha.......ne otimajte im dane sate....

Najtuzniji trenuci u zivotu,psa smo uspavali aprila 2021,a mačka pre nedelju dana.Oboje u mom zagrljaju.Kremirani su oboje.Spremamo se da usvojimo mamu macu i jedno njeno stene.Udomi ne kupuj,voli,mazi,cuvaj,leci,setaj,obozavaj,ali ga nikada ne napustaj i ne pustaj da pati u bolovima,u tom slucaju eutanazija bar ih ne boli vise.

Impala Sam moju Saru 17 godina. Kada je stigla starost, nema sta nisam ucinila za nju. Nosila Sam je na rukama, sedela po celu noc pored nje i patile zajedno. A zadnjih godina je nastao pakao. Poceli su da joj otkazuju vitalni organi. Tesko je bilo gledati njene muke. Drzala Sam je I ljubila, dok je primala inekciju. Napustila me je i odnela deo moje duse, 17 godina ljubavi, vernosti I radosti. I danas patim za njom.

Licno sam protiv takvih stvari. Smrt je sastavni deo zivota i to malo dostojanstva ne moramo da im uzmemo i ubijamo ih. Ako hocemo da vratimo ljubav onda treba da sami ispuste dusu kuci pored vlasnila.

Bliske rodjake tesko obolele pa ih eutanazirate jer se muce...misljenja sam da niko nema prava da odlucuje kada ce ko na onaj svet pa i ljubimac ....

Imala sam psa 13 godina. Nazalost od starosti vise nije mogao da ustane i morali smo da ga uspavamo. Veterinar je dosao kod nas kuci, a mi smo ga svi mazili i grlili dok nije zaspao...Svejedno ostaje slomljeno srce...

Protiv sam eutanazije ljudi I zivotinja.Tesko je kada ljubimac ostari,ali mislim da mu treba dati vremena da se pozdravi sa zivotom ,bas kao I ljudi.

znaju danima pre nego ih ubijemo, dovoljno je što ga na rukama odneseš do rake koju si mu iskopao.

Imalasa 2 macle i 2 psa.Peva maca se razbolela kad je deka imao slog,patila je i mama je dala komsiji da joj olaksa muke.Tada nije bilo veterinara...Ciki je uginuo of upale pluca,U februaru sedeo u hodniku na prozoru.Spavao je pored mojih nogu, nosila sam ga napolje, mazila do poslednjeg.Terijerka je uginula od stresa za vreme bombardovanja.Istog dana smo nasli epanjolku,ratno siroce, svi smo je hranili, okotila se u nasem ulazu, ali je kmsijama smetalo pa je bila iza radnje u starom magacinu.Decu smo udomili, a nju je trazio moj mali sin,pa se na jesen uselila i bila predivan deo nasih zivota.Jedno jutro nije pomerala, jela.Nisam otisla na posao.Veterinarka pojma nije imala, i zvali smo drugog, koji je rekao da ima rak i da nece preziveti.Ipak sam trazila sve analize i lekove da pomognemo Hranili na kasicicu,nosili napolje.Posle 4 dana je dobila pelenu, ja uzela bolovanje,a sin pozvao veterinara,Nije preporucio, ali smo ostali uz nju i za prvu i za drugu injekciju.Nikad necemo zaboraviti, ali nije nam zao sto i nju nismo ostavili samu....Ljubav i radost koje smo dobijali od njih su nemerljivi.

Rasplakaste me imamo sijamsku mačku staru 10,5g.Upravo mi leži kod nogu i uživa,verujte nisam voleo mačke,ali bio sam dosta na putu i supruga je uzela malu od 1meseca.Sada ga baš obožavam ljutim se na njega on sve zna samo što ne govori.

Mislim da je za vlasike najpametnije da ne prisustvuju eutanaziji. Prvo to je trauma za ceo zivot. Drugo svog ljubimca cete samo po tome pamtiti. Apsolutno nemam potrebu da bilo kome sta dokazujem ili da se junacim. Od mene je dobio sve, bio mazen, pazen, setan. Manite se gluposti.

Tekst nisam ni smela procitati. Samo komentare, da bih videla iskustva. Placem, zajedno sa ovim ljudima koji tuguju za svojim ljubimcima. Imam zlatnog retrivera id 9 godina.. Znam da je sve blize smrti, i vec me strah i panika hvataju. Ne smem ni da zamislim taj dan.. Macka Beta mi je uginula, pre godinu dana u jos mi dusa place, a oci suza vise ni nemaju. 😪

Nazalost,morao sam da uspavam mog pekinezera i znam koliko je to bolno,medjutim ni jednog sekunda nisam zelo da ga ostavim samog.Bio sam sa njim do zadnjeg udisaja.

Moj prvi ljubimac Doberman uginuo je prirodnom smrcu u 8 godini od srcanog udara...na moje oci ..patila sam godinama. Moj Koker razigrana kuca koja me je pratila uz stopu 15 godina doziveo je mozdanu udar ..morala sam da ga uspavam...NARAVNO DA MI JE BIO U NARUCJU. NIKO VERAN NIJE KAO PAS. TA VERNOST TREBA DA BUDE OBOSTRANA.

Moj pas je uginuo prirodnim putem isto tesko par dana gledas kako se rastaje sa zivotom pojis ga na spric a on ni glavu da digne samo te gleda mnogo tesko

Najtezi trenutak u mom zivotu. Moj pas je plakao dok je primao injekciju, a ja sam se ``rastavljala`` od zivota. Ipak, koliko god bilo tesko i koliko god su mi svi govorili da izadjem napolje, jer je to jako stresno za mene, ni jedne sekunde nisam napustila svog psa. Pogledao me je poslednji put, ja sam ga poljubila i pustila da na njegovo poslednje putovanje otputuje sam. Placem i dok ovo pisem. U meni je zauvek ostala praznina za tim predivnim bicem, volim ga i volecu ga zauvek.

moj pas nije napustio u nijednom trenutku tokom svog zivota, a sad ce 14 godina napunit i zato nema sanse da ja nju ostavim samu u tim zadnjim trenutcima pa makar mi srce puklo... koliko god mi bili dobri il losi ljudi, niko nas nikad nece iskreno i bezuvjetno volit kao psi (zivotinje opcenito), zato do zadnjeg daha zajedno 💔...

Ja sam prisustvovala eutanaziji svoje macke, taj trenutak je jako potresan i plakala sam 15 dana posle toga. I sad, posle 15 godina i dalje ponekad sanjam to nocu. Iz svog iskustva nikome ne bih preporucila da prisustvuje tome. Macku su uveli u anesteziju i nije bila svesna da sam ja tu, ali ono sto je usledilo nakon ubrizgavanja smrtonosne injekcije je pakao za dusu vlasnika. Verujete mi!