Jedan detalj OVE BOJE u izmetu ptice uvek je PRVI ZNAK papagajske groznice koja se prenosi i na ljude

Papagajska groznica, poznata i kao psitakoza, ornitoza ili avijarna hlamidioza, ozbiljna je bakterijska infekcija ptica koju izaziva Chlamydia psittaci. Posebna ozbiljnost ove bolesti je u činjenici što je reč o zoonozi, odnosno infekciji koja se sa zaraženih ptica može preneti na ljude. Uprkos nazivu, papagajska groznica ne pogađa samo papagaje. Chlamydia psittaci može inficirati različite vrste kućnih ptica, a infekcija je naročito česta kod nimfi, tigrica i papagaja. Period od infekcije do pojave prvih simptoma može trajati od nekoliko dana do više nedelja.

Poseban problem predstavlja činjenica da zaražena ptica ne mora izgledati bolesno. Pojedine jedinke mogu biti nosioci bez očiglednih kliničkih znakova, zbog čega se infekcija može širiti među pticama pre nego što vlasnik primeti da postoji problem. Bakterija se iz organizma zaražene ptice izlučuje izmetom, kao i sekretom iz nosa i očiju. Iako nije naročito otporna van organizma domaćina, u organskom materijalu može ostati infektivna duže od mesec dana. To omogućava njeno zadržavanje u kontaminiranom kavezu i okolini ptice.

Simptomi mogu veoma da se razlikuju

Klinička slika papagajske groznice nije ista kod svake ptice. Neke zaražene jedinke nemaju vidljive simptome, dok druge mogu razviti ozbiljno sistemsko oboljenje. Među mogućim znacima su bezvoljnost, smanjen apetit, dehidracija, otežano disanje, dijareja i pojačano izlučivanje mokraće. Mogu se pojaviti i iritacija očiju i konjunktive, kao i sekret iz očiju ili nosa. Kod pojedinih obolelih ptica izmet ili urati mogu dobiti zelenkastu boju zbog prisustva biliverdina. Takva promena može pratiti bolest, ali nije specifična samo za psitakozu, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda izmeta.

Kod težih infekcija mogu biti zahvaćeni različiti organi. Veterinarskim pregledom i dodatnom dijagnostikom mogu se otkriti promene na jetri i slezini, kao i zapaljenje vazdušnih kesa.

Dijagnoza nije uvek jednostavna

Potvrđivanje infekcije bakterijom Chlamydia psittaci može predstavljati izazov, naročito kod ptica koje ne pokazuju simptome. Zbog toga veterinar dijagnozu ne zasniva samo na spoljašnjim znacima bolesti. Jedna od najvažnijih savremenih metoda jeste PCR testiranje, odnosno PCR analizu kombinovanog uzorka uzetog sa konjunktive, hoane i kloake, zajedno sa serološkim testiranjem.

Serološki testovi mogu pokazati da je ptica bila izložena bakteriji, ali pozitivan rezultat ne mora uvek značiti da postoji aktivna infekcija. S druge strane, kod akutno obolele ptice imunski odgovor ponekad još nije dovoljno razvijen, pa rezultat može biti negativan uprkos infekciji. Zbog tih ograničenja jedan test nije uvek dovoljan, pa veterinar rezultate laboratorijskih analiza procenjuje zajedno sa simptomima, zdravstvenom istorijom ptice i drugim dijagnostičkim nalazima.

Lečenje zahteva vreme

Glavni antibiotik koji se koristi u terapiji avijarne hlamidioze jeste doksiciklin. Zbog specifičnosti bakterije preporučuje se terapija u trajanju od 45 dana, a način primene zavisi od vrste ptice, njenog zdravstvenog stanja i procene veterinara.

Kod ozbiljno obolelih ptica može biti potrebna i dodatna potporna terapija. Lečenje treba sprovoditi pod nadzorom veterinara koji ima iskustva sa pticama, jer izbor načina primene leka i praćenje odgovora na terapiju imaju veliki značaj za uspešan oporavak. Samoinicijativno davanje antibiotika nije preporučljivo. Neodgovarajući lek, doza ili prerano prekidanje terapije mogu otežati kontrolu infekcije i ugroziti zdravlje ptice.

Zaražena ptica predstavlja rizik i za ljude

Jedna od najvažnijih karakteristika psitakoze jeste mogućnost prenošenja Chlamydia psittaci na čoveka. Zbog toga sumnja na infekciju kod kućne ptice zahteva dodatne mere opreza. Posebnu pažnju treba posvetiti higijeni prostora u kojem ptica boravi i rukovanju izmetom i drugim potencijalno kontaminiranim materijalom. Zaraženu ili sumnjivu pticu treba odvojiti od drugih ptica i postupati prema preporukama veterinara i važećim pravilima za kontrolu bolesti.

Osobe koje su bile u kontaktu sa pticom kod koje je potvrđena ili se sumnja na psitakozu, a zatim razviju zdravstvene tegobe, trebalo bi lekaru da kažu da su bile u kontaktu sa pticom. Podatak o takvoj izloženosti može biti veoma važan za pravilnu dijagnozu.

Prevencija počinje pre unošenja nove ptice

Nove ptice mogu izgledati potpuno zdravo, a ipak biti nosioci C. psittaci. Zbog toga je veterinarski pregled novih jedinki i odgovarajući karantin pre njihovog kontakta sa drugim pticama važna mera zaštite. Redovno čišćenje prostora, dobra ventilacija, izbegavanje prenaseljenosti i smanjenje stresa dodatno doprinose kontroli bolesti. Posebno je važno sprečiti da kontaminirani materijal iz jednog kaveza dospe do drugih ptica.

Papagajska groznica je bolest koju ne treba zanemarivati upravo zato što zaražena ptica može dugo izgledati zdravo, dok istovremeno predstavlja potencijalni izvor infekcije. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, odgovarajuća laboratorijska dijagnostika i pravilno sprovedena terapija važni su kako za zdravlje same ptice i drugih ptica u domaćinstvu, tako i za zaštitu ljudi koji sa njima dolaze u kontakt.

(Telegraf.rs/Merck Veterinary Manual)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.