Gerbil traži posebnog cimera, hrčak voli samoću: Pripazite da u kavezu ne napravite OVU GREŠKU

Na prvi pogled, hrčak i gerbil veoma su slični: obe vrste su mali glodari, imaju meko krzno i radoznale su po prirodi, zbog čega su omiljeni kućni ljubimci. Ipak, iza njihovog sličnog izgleda kriju se velike razlike u ponašanju, navikama i potrebama. Dok gerbili vole društvo pripadnika svoje vrste, većina hrčaka najbolje se oseća kada živi sama. Upravo ta razlika veoma je važna za njihovo pravilno držanje.

Iako pripadaju istom redu glodara, hrčci i gerbili svrstani su u različite potporodice. Gerbili pripadaju potporodici Gerbillinae i potiču iz Afrike i Azije, dok hrčci pripadaju potporodici Cricetinae, a nastanjuju delove Evrope i Azije. Različita prirodna staništa uticala su na njihov način života i ponašanje.

Hrčak i gerbil – zajednički život

Gerbili su veoma društvene životinje kojima je potrebno društvo pripadnika iste vrste. Mongolski gerbili, koji se najčešće drže kao kućni ljubimci, najbolje se osećaju u skladnom paru istog pola, naročito ako su odrasli zajedno. Zajedno se igraju, odmaraju, međusobno čiste krzno i istražuju prostor. Dugotrajna samoća može negativno da utiče na njihovu dobrobit. Međutim, to ne znači da se dva nepoznata gerbila mogu jednostavno smestiti u isti kavez. Ove životinje mogu biti teritorijalne i agresivne prema nepoznatim jedinkama, pa njihovo upoznavanje mora biti postepeno i pažljivo sprovedeno. Zato je najbolje nabaviti već usklađen par, umesto naknadno spajati životinje koje se ne poznaju.

Kod hrčaka je situacija drugačija: sirijski hrčci su samotnjaci i treba ih držati pojedinačno, jer zajednički život može dovesti do ozbiljnih sukoba i povreda, pa čak i uginuća. Neke patuljaste vrste ponekad mogu da žive zajedno, ali i kod njih postoji opasnost od sukoba. Zato ne treba pretpostavljati da je svakom malom ljubimcu potreban cimer.

Hrčak i gerbil – izgled

Razlike se lako uočavaju i u njihovom izgledu: hrčci imaju zdepastije telo, kratke noge, zaobljenu glavu i veoma kratak rep. Prepoznatljivi su po obraznim kesama u kojima prenose hranu, pa ponekad izgledaju kao da su im obrazi neobično naduveni.

Gerbili su vitkiji, imaju izduženiju njušku, duže zadnje noge i dug rep, često sa čuperkom dlake na vrhu. Zahvaljujući takvoj građi tela, brzo trče, spretno skaču i veoma su okretni.

Ove dve životinjice se razlikuju i po tome kada su najaktivnije: hrčci se uglavnom odmaraju tokom dana, a najviše se kreću u večernjim i noćnim satima. Zato vlasnike ponekad iznenadi kada njihov ljubimac počne da trči u točku baš u vreme kada ukućani odlaze na spavanje.

Gerbili su aktivni i tokom dana, ali imaju više kraćih perioda odmora i aktivnosti, kako danju tako i noću. Često ih je moguće posmatrati kako kopaju, istražuju okolinu i igraju se dok su ukućani budni. Zbog toga mogu biti zanimljivi ljudima koji žele češće da prate ponašanje svojih ljubimaca.

Hrčak i gerbil – odnosi sa vlasnikom

Razlika između hrčka i gerbila postoji i u njihovom odnosu prema ljudima. Gerbili su uglavnom radoznali i često lakše prihvataju kontakt sa vlasnikom, dok hrčci mogu biti oprezniji, posebno ako ih neko iznenada probudi ili pokuša da ih uhvati. Uplašeni hrčak može da ugrize kako bi se odbranio, ali to ne znači da je po prirodi agresivan.

Ipak, ni jedni ni drugi nisu životinje koje treba neprestano uzimati u ruke i maziti. Potrebni su im strpljenje, nežno postupanje i vreme da se naviknu na čoveka. Najbezbednije je podizati ih obema šakama, uz pridržavanje celog tela, a nikada za rep. To je posebno važno kod gerbila, jer povlačenje za rep može izazvati ozbiljne povrede.

Hrčak i gerbil – smeštaj, nega, ishrana, zdravlje

Iako su mali, ovim životinjama potreban je prostran i dobro opremljen smeštaj. Obe vrste vole da kopaju i istražuju, pa im treba obezbediti dovoljno duboku prostirku, skloništa i predmete za glodanje, koji im pomažu da troše zube koji neprestano rastu.

Gerbili posebno uživaju u kopanju tunela, zbog čega im je neophodan dubok sloj odgovarajuće podloge. Hrčci takođe vole da kopaju, a potreban im je i točak za trčanje odgovarajuće veličine, kako bi mogli da se kreću bez preteranog savijanja leđa.

Kada je reč o higijeni, i hrčci i gerbili sami održavaju svoje krzno, pa ih ne treba kupati vodom i šamponom. Za čišćenje krzna koristi se odgovarajući pesak koji nije previše prašnjav. Redovno uklanjanje zaprljane prostirke i ostataka hrane važno je za očuvanje njihovog zdravlja.

Njihova ishrana takođe zahteva pažnju. Potrebna im je uravnotežena hrana prilagođena vrsti, uz stalno dostupnu svežu vodu. Odgovarajuće povrće može se povremeno dodavati u manjim količinama, dok preterivanje sa masnim semenkama i poslasticama može dovesti do gojaznosti.

Zanimljiva razlika postoji i u dužini života: hrčci najčešće žive oko dve do tri godine, mada to zavisi od vrste i uslova držanja. Mongolski gerbili uglavnom žive nešto duže, približno tri do pet godina.

Iako zbog svoje veličine deluju kao jednostavni kućni ljubimci, ni hrčcima ni gerbilima nije dovoljno obezbediti samo mali kavez i posudu sa hranom. Obe vrste imaju posebne potrebe koje vlasnik mora da poznaje pre nego što odluči da ih nabavi.

Zato pri izboru kućnog ljubimca ne treba razmišljati samo o tome koja životinja izgleda simpatičnije, već i o tome kakav joj način života odgovara. Mongolskim gerbilima potrebno je društvo odgovarajućeg pripadnika svoje vrste, dok je hrčcima, naročito sirijskim, najbolje kada imaju sopstveni prostor. Ono što jednoj životinji prija, drugoj može izazvati nelagodnost, pa čak i ozbiljne probleme.

(Telegraf.rs/PetMD)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.