Tedi je miran i prijateljski raspoložen patuljasti kunić, ali se ljubiteljima savetuje da ga ne kupuju

Foto: Shutterstock//Vaclav Volrab

Tedi su patuljasti ovnoliki kunići plišanog krzna i okruglastog tela.

Oni su divni i liče na prave igračke, ali koliko god slatko izgledali, savetuje se uzdržavanje od njihove kupovine, jer imaju problematičnu istoriju uzgoja.

To je mlada rasa kunića koja se s posebnom pažnjom gaji u Holandiji i Nemačkoj, Češkoj, Belgiji i Austriji. Nije priznata rasa, ali postoje društva koja preporučuju njegov standard.

0:40

0:42

Patuljasti kunić tedi je specifičan zbog veličine i boja: viđa se jednobojni, najčešće beli, ali i smeđi i šareni tip. Težina mu je do 2 kg (mužjak 1,5-1.8 kg, ženka od 1.6-1.9 kg). Ima kratku glavu, široko čelo i isto tako široku njušku, okrugle oči (obično tamne, ali su sve traženije plave), dok su mu uši karakterističnog oblika i između njih treba da postoji "kruna". Uši su u obliku potkovice, a njihov raspon treba da bude u opsegu od 24 do 26 centimetara.

Tedi ima dlaku koja je iste dužine po celom telu, na ušima i glavi. Leti je dlaka kraća.

Kada kunić stigne na svet, dlaka mu se prvo pojavi na leđima - od ramena nadole i pravi oblik klina, što je tipična osobina rase.

Postoje dva varijeteta patuljastog tedija koji se razlikuju po veličini i građi.

Patuljasti tedi je težak između 800 g i 1.7 kg, a sve jedinke lakše od 1.2 kg nisu pogodne za uzgoj. Njihovo potomstvo je često suviše sitno da bi preživelo. Mužjaci i ženke se jedva razlikuju po težini i građi: telo im je kratko, zdepasto i cilindrično. Njihov torzo podjednako je širok, udovi su im kratki i vitki, a rep dobro pričvršćen.

"Širi" tedi teži između 1.3 kg i dva kilograma, ima kompaktan torzo sa lepo zakrivljenom kičmom, širokim ramenima i kratkim, snažnim vratom. Glava mu je kratka i jaka, ali deluje glomazno u poređenju sa telom, pogotovo kod mužjaka. Ženke imaju užu glavu, a posebna karakteristika ovog tipa su viseće uši.

Foto: Shutterstock/Phatranist Kerddaeng

Temperament i zdravlje tedija

Patuljasti tedi je dobroćudan, nežan i miran u odnosu na druge rase kunića, prijateljski je raspoložen, inteligentan i uvek budan. Kao i svi kunići, voli da bude aktivan i sve mu brzo dosadi, pa su mu potrebne redovne aktivnosti. Veoma je pogodan za porodice sa decom, veran je i razigran.

Uzgojni cilj kunićara da stvore što manjeg simpatičnog kunića je nažalost doveo do brojnih zdravstvenih problema kod ove rase. Stoga, ako imate tedija, budite spremni da idete češće kod veterinara.

Jedan od problema je mala težina. Osim toga, vilica ovog kunića okrugle glave često je skraćena i pruža premalo prostora za zube što dovodi do lošeg poravnanja zuba i otežava unos hrane. Tedi kunići pate i od upale očiju i česte pojave suza jer su im suzni kanali preuski. I viseće uši im mogu napraviti probleme, u vidu bolnih infekcija i gubitka sluha, a sem toga, one im ometaju vidno polje. Komunikacija sa drugim zečevima takođe je otežana zbog položaja ušiju.

Ipak, zdravi tedi kunići žive oko osam godina.

Foto: Shutterstock/keattikorn

Odnosi sa drugim ljubimcima i međusobna trpeljivost

Kunići su društvene životinje i ne treba ih držati same. Da bi bili srećni, neka ih bude više u grupi, a najboljima su se pokazale kombinacije: kastriran mužjak sa jednom do tri sterilisane ženke, dva kastrirana mužjaka sa dve do četiri sterilisane ženke ili mala grupa kastriranih mužjaka. Grupe isključivo ženki se ne preporučuju, jer mogu da postanu agresivne.

U određenim okolnostima, tedi može lepo da živi sa mačkama ili psima, ali ne treba očekivati da se među njima razvije blisko prijateljstvo. Ne ostavljajte tedija samog sa mačkom ili psom! Kunići i zamorci imaju malo toga zajedničkog i međusobno se ne trpe, nesporazumi i agresija su neizbežni, pa ih držite odvojeno.

Patuljastim kunićima je neophodan prostor, iako su mali. Oni vole da se igraju i skaču, pa im je za trčanje i ostale aktivnosti neophodan veći prostor. Planirajte da u njemu bude sva osnovna oprema za kuniće: najmanje jedna posuda za vodu, posude za hranu, činija za seno, skroviti deo za spavanje. Ovaj prostor treba da bude ograđen i valja ga redovno čistiti. Možete da nabavite tunele i cevi za igru i skrivanje.

Tedije ne smete držati na otvorenom, jer njihova duga, fina dlaka ne nudi dovoljnu zaštitu od niskih temperatura i vlage. Krzno im je na nekim delovima tela proređeno, pa hladnoća prodire do kože. Ako ih ipak držite na otvorenom u jednom delu godine, neka uvek budu u ograđenom prostoru zaštićenom od vetra, kiše i sunca.

Ovi kunići su veoma plodni: ženka postaje polno zrela u dobu od tri meseca i može da rađa nekoliko puta godišnje. Obično ima tri do četiri bebe po leglu. Kastrirajte muške tedije: ovaj zahvat sprečava neželjeno potomstvo i pojavu terirorijalnih i hijerarhijskih razmirica. Ženke koje su sterilisane nisu sklone bolnim infekcijama materice i tumorima.

Foto: Shutterstock/Dagmar Hijmans

Koja hrana je potrebna tediju?

Kunići jedu isključivo biljnu hranu: sveže povrće, ali i travu i maslačak. Kao i svi kunići, i ova rasa ima prilično osetljiv stomak. Probleme sa varenjem možete sprečiti dnevnom porcijom svežeg sena i slame.

Sveža voda treba uvek da im bude dostupna, a ponudite im i grančice voća da grizu. Ako ih hranite komercijalnim hranivom, odaberite mešavinu visokog kvaliteta, bez šećera i štetnih aditiva.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.