Vreme čitanja: oko 3 min.
Soraja, portugalski konj koga je nemoguće kupiti
Vreme čitanja: oko 3 min.
Konji ove drevne loze u jednom trenu su se razdvojili: deo krda je odveden u zarobljeništvo gde se uvećao, a konji koji su ostali u divljini su izumrli
Portugalski konj soraja je jedna od najređih i najugroženijih rasa konja na svetu i zaista je nesvakidašnje da vekovima živi u gotovo potpunoj tami. Istraživači znaju da je ova rasa, koja se ponekad zove podvrstom, nastala na Iberijskom poluostrvu, ali se još izrađuju studije koje treba da utvrde DNK ovog konja i njegovu ranu istoriju.
Prema pretpostavkama, soraja je potomak daleke loze koju deli sa tarpanom iz evroazijske stepe i konjem Przevalskog iz Mongolije, iako postoje značajne razlike u njihovom genetskom sastavu.
Uspostavljena je bliža veza između mustanga iz Amerike i konja soraja, što ima više smisla kad je reč o poreklu, jer zapadni mustanzi potiču od rasa koje su u Novi svet donete iz Španije, piše Fei. Pećinska umetnost pre poslednjeg Ledenog doba prikazuje konje koji su po izgledu veoma slični soraji, sa istim tamnim oznakama, što je pomoglo naučnicima i istoričarima da rasu svrstaju među potomke drevnih loza.
Rasa je prošla praktično neprimećena van malog lokalnog područja sve do 1920. godine, kada ju je portugalski paleontolog i zoolog, dr Rui d’Andrade, otkrio u jednoj niziji. Ovaj istraživač je rasu nazvao soraja, po ušću reka Sor i Raja koje zajedno formiraju veću reku Soraju u blizini mesta gde je prvi put video ove konje.
Dok su ljudi u regionu povremeno hvatali ove konje koji su bili čuvari bikova ili su korišćeni u drugim poljoprivrednim poslovima, soraje su uglavnom živele divlje u slanim močvarama rečne doline. Kada su d’Andrade i njegov sin Fernando prepoznali da je rasa u opasnosti od izumiranja, kreirali su program očuvanja i uzgoja u pokušaju da spasu mali broj konja koji je opstao do 30-ih godina 20. veka. Od pet pastuva i sedam kobila, d’Andrade je formirao malo krdo, ali se nažalost smatra da su svi preostali konji koji žive u divljini izumrli. Svi današnji konji soraja potiču iz sačuvanog krda koje je oformio d’Andrade.
Od d’Andradeovih inicijativa u ranom 20. veku, drugi pokušaji da se poveća populacija soraje donosili su skromne uspehe, a konji su uvezeni iz Portugala u Nemačku, Kanadu i SAD. Utočište soraje je napravljeno i u njegovoj rodnoj zemlji, kako bi se ponovo stvorili prirodni uslovi koje su nekad imali koji bi im pomogli u razmnožavanju i opstanku.
Rodoslovna knjiga soraje otvorena je 2004. i u njoj je trenutno samo nekoliko stotina grla ove izuzetne rase, prvenstveno u Portugalu i Nemačkoj. U SAD je takođe pokrenut program za uzgoj soraje koji je ukrštan sa mustangom što je dovelo do stvaranja američkog soraja mustanga.
Soraja rasa ima veoma jasne primitivne šare i detalje koji ih čine lako prepoznatljivim, slično norveškim konjima i drugim rasama poreklom iz drevnih loza. Uobičajeno je videti crnu dorzalnu prugu, crne vrhove na ušima, horizontalne pruge na nogama i tamnu njušku na crnoj ili sivoj dlaci soraje. Delovi vrata i grudi odraslih grla imaju prugasti izgled, pa ih meštani nazivaju i zebra konji. Ove oznake su izraženije kod ždrebadi, a kod konja ove rase se viđaju dvobojne grive i repovi.
Soraja je niskog rasta (maksimalna visina 14,3 ruke), sa dubokim ali uskim grudima, ravnih nogu i tvrdih kopita, konveksnog profila, visoko postavljenih očiju i velikih ušiju.
Retki su uzgajivači ovog konja kojih je u svetu ostalo jedva nekoliko stotina. Nekoliko ljudi koji imaju privilegiju da budu vlasnici soraje kažu da je to izdržljiv konj, čak i na snegu, i da ga je lako hraniti, jer nije zahtevan - živi na travnom senu i može dugo da izdrži bez vode. Soraja nije uzgajan za performanse, već za nastavak rase i nije neobično što ima brojne karaktere. Soraja je poslušan i pouzdan, iako je sklon da bude konj za jednu osobu.
Soraja pomaže u radu na ranču i koristi se u takmičenju u dresuri i za jahanje.
Za sada je skoro nemoguće nabaviti konja soraju, osim ako se u bliskoj budućnosti njegova populacija ne bude znatno uvećala.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.