Neoprostiva pojava današnjice: Izgladnjivanje, zanemarivanje i fizičko zlostavljanje konja

Foto: Pixabay/artistic operations

Teško je shvatiti poriv vlasnika koji dopušta da njegov konj doživi zanemarivanje bilo koje vrste.

Ne postoji normalno objašnjenje za gladovanje, okrutnost, ili drugu vrstu nemilosrdnosti prema bilo kojoj životinji, ali je slika konja koji podnosi nabrojane strahote i tone u depresiju i pustoš izuzetno teška.

Gotovo niko pri zdravoj pameti ne želi da razume zanemarivanje, zlostavljanje ili okrutnost prema konjima. Međutim, ponekad je teško identifikovati ove scenarije i intervenisati na pravi način.

Koji su oblici i razlozi zanemarivanja konja

0:40

1:12

Zanemarivanje konja se definiše kao propust obezbeđivanja hrane, vode i prebivališta, kao i pravovremene veterinarske nege bolesnom ili povređenom konju.

Pod zlostavljanjem i okrutnošću se smatra namerni čin, propust ili zanemarivanje koji dozvoljavaju nanošenje bilo kakvog neopravdanog ili nepotrebnog fizičkog bola ili patnje. Ovo uključuje i druge radnje, kao što su batinanje, uznemiravanje, primoravanje na gladovanje i zastrašivanje.

Kada se obelodane slučajevi zlostavljanja i zanemarivanja životinja, teško je zamisliti šta vlasnika navede da izazove toliku bol i bedu veličanstvenoj životinji kao što je konj.

U nekim zapadnim zemljama, naročito u SAD, 100.000 konja godišnje bude kategorisano kao nepoželjno. Opšte neznanje ili nedostatak stočarskih veština čini više od 50 posto slučajeva zanemarivanja. U idealnim situacijama, ovi primeri se mogu rešiti odgovarajućim obrazovanjem, a životinja se kasnije može vratiti prvobitnom vlasniku i živeti zdravim životom.

Ekonomske poteškoće najčešći su okidači zanemarivanja, posebno u slučajevima kada se konji drže isključivo kao radne životinje. Bolest, povreda ili zloupotrebe mogu dovesti do toga da vlasnici prave kompromise u pogledu kvaliteta nege, ishrane i brige o konjima. Apatija i lenjost vlasnika odgovorni su za nepravilnu negu, a u najgorem slučaju, pojedinci mogu zlostavljati životinje kao strategiju "kažnjavanja" deteta ili supružnika.

Prijavljivanje slučajeva zanemarivanja nadležnim institucijama trebalo bi da spreči dalje okrutnosti prema životinjama. Uloga veterinarskog tima je da proceni, dijagnostikuje, prognozira oporavak i odredi tretman ili negu koja je životinji neophodna. U slučajevima kada je vlasniku dovoljan savet ili dodatno obrazovanje, veterinar ili veterinarski tehničar mora biti spreman da preuzme ulogu nastavnika.

Foto: Shutterstock/Alexa.sha

Izgladnjivanje konja - jedan od najvećih problema

Prilikom procene zdravlja konja u slučajevima zanemarivanja, veterinar treba da pregleda životinju, uz primenu svih neophodnih dijagnostičkih metoda. Obavezna je kontrola prisustva parazita, procena stanja kopita, a najviše zuba koji su izuzetno važni za žvakanje i povećanje telesne težine tokom procesa rehabilitacije. Fizički pregled treba obaviti što pre, jer se stanje izgladnelog i zlostavljanog konja može naglo pogoršati.

Izgladneli konj sporo reaguje na spoljašnje stimuluse, pokazuje znake depresije, ima opšte loše fizičko stanje, uz istaknute kosti koje čine njegov kostur prevelikim, rep mu je nisko spušten i nepomičan, prekomerno gubi težinu, njegove uši jedva reaguju na zvuke, a oči imaju tup pogled. Svi ovi simptomi manifestuju se u roku od jedne do dve nedelje.

Dok gladuje, konj gubi sve zalihe ugljenih hidrata i masti da bi zadovoljio svoje energetske potrebe. Ovo je normalno za zdravog konja; ugljeni hidrati i masti se prvo koriste za energiju i funkciju mozga, a zamenjuju se hranljivim materijama koje se apsorbuju iz hrane. Međutim, kada zalihe ugljenih hidrata i masti nestanu, telo mora da se okrene razgradnji proteina da bi dobilo energiju. Dok su proteini prisutni u svakom tkivu u telu, nema njihovih stvarnih zaliha, kao što su ugljeni hidrati i masti. Zbog toga, izgladneli konj mora da koristi protein ne samo iz svojih mišića, već i iz vitalnih organa. Izgladnelo telo ne može da izabere od kojih tkiva će metabolisati protein i s vremenom konj kopni.

Foto: Shutterstock/Pixinoo

Uzroci mršavljenja kod konja mogu biti višestruki, a najčešći je nedostatak količine i kvaliteta hrane, uz nedovoljan unos kalorija. Ako se hrana daje u dovoljnim količinama, može doći do disbalansa nutritivnog sadržaja. Nedostatak određenih vitamina i minerala, kao i prekomerna upotreba suplemenata, mogu doprineti iscrpljenju tokom dužeg perioda. Primarni izvori hrane na pašnjacima prirodno opadaju tokom jesenjih i zimskih meseci, a malaksalost može nastati kada vlasnici ne obezbede dodatne izvore hrane kao kompenzaciju za sezonski pad hraniva.

Konji sa ovim problemom podložni su dijareji zbog nekvalitetne hrane, parazita i lošeg stanja zuba. Određene bolesti - rak, dijabetes, infekcije ili oboljenja jetre, bubrega, srca ili pankreasa - mogu izazvati progresiju mršavljenja. Ako je imuni sistem konja značajno ugrožen, mogu se javiti bakterijske infekcije i izazvati jake dijareje i gubitak elektrolita.

Dijareja može biti posledica konzumiranja velikih količina žitarica. Zato se u oporavku konja ne preporučuje davanje ovsa i kukuruza, koji su bogati rastvorljivim ugljenim hidratima i mogu izazvati skok šećera nakon obroka. Seno lucerke je poželjnije zbog visokog sadržaja fosfora i magnezijuma i malog sadržaja ugljenih hidrata.

Foto: Shutterstock/Nittaya Khuangthip

Zdravstveni problemi kao posledica zanemarivanja konja

Rezultat zlostavljanja i zanemarivanja konja između ostalog su problemi sa zubima koji doprinose lošem stanju tela u kombinaciji sa neadekvatnim unosom kalorija. Konji su hipsodonti, što znači da im zubi neprestano rastu tokom života.

Tokom vremena, žvakanje oštećuje gleđ na zubima konja. Ove tačke mogu postati izuzetno oštre i naneti posekotine na desnima i unutrašnjosti obraza, čineći žvakanje veoma bolnim. I nedostajući ili polomljeni zubi mogu narušiti sposobnost konja da pravilno žvaće hranu. Pošto je žvakanje najvažniji korak u varenju, nedovoljno usitnjena hrana će proći kroz celo telo, što će rezultirati nepravilnim varenjem i neefikasnom apsorpcijom hranljivih materija.

Foto: Shutterstock/promkaz

Još jedan problem zanemarenih konja su zarasla kopita. Kopita konju neprestano rastu, a ukoliko se ne skraćuju i oblikuju, mogu da prerastu i uvijaju se unazad, ometaju hod i nanose povrede.

Higijenski zanemaren konj najverovatnije će patiti od brojnih infekcija kože i organizma. Telo mora da troši dodatnu energiju da bi sprečilo bakterijske i parazitske infekcije, što dovodi do gubitka težine i dlake. Konji koji su bolesni od infekcije mogu odbijati da jedu. Hronične infekcije kao rezultat zanemarivanja su upala pluća, piometra kod kobila, peritonitis, unutrašnji apscesi... Kožne bolesti, dermatofitoza i kišna trulež su tipične za konje sa nedostacima u ishrani.

Postoje stotine hroničnih bolesti koje mogu da dovedu do iznemoglosti zanemarenog konja: različite vrste raka, Kušingova bolest, čir na želucu, enterolitijaza, sindrom krhkosti kostiju, frakture, neurološka stanja, nedostaci ili toksičnost minerala i razne disfunkcije i otkazivanje organa. Neke bolesti izazivaju gubitak apetita i kondicije. Mnogi slučajevi zanemarivanja pokazuju se u vidu skorelih delova na telu, perutanja i alopecije, sa lezijama na grudima, leđima, stražnjici i udovima. Lečenje ovih stanja zavisi od uzročnika lezija.

Svako loše stanje ima sopstvenu dijagnozu koja traži posebne tretmane oporavka. Rana dijagnoza i ispravan tretman ključni su za uspešan oporavak zanemarivanih konja.

Da li je potreban bilo kakav komentar koji se odnosi na fizičko zlostavljanje konja?

Podelite svoje mišljenje s nama!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.