U kojim slučajevima je neophodno spasavati ježa, a kada ga ne treba uzimati iz prirode

Foto: Pixabay/Ralphs_Fotos

Ježevi su divlje životinjice koje se sve češće sreću u urbanim sredinama, gde dospevaju zbog nestašice hrane u svojim prirodnim prebivalištima. Nažalost, oni često postaju žrtve obesnih ljudi ili stradaju pod točkovima vozila koje ne umeju da izbegnu, pa ih spasavaju ljudi koji ih vide u blizini svojih domova.

Da li ima slučajeva kad ježa ne treba nositi kući, odnosno kada ježa treba spasiti, a kada ga je bolje ostaviti tamo gde ste ga videli?

Preporučujemo

Sa približavanjem noći, naši mali bodljikavi prijatelji tumaraju po baštama i dvorištima ili se muvaju u blizini stambenih zgrade tražeći nešto da pojedu. Nekada je vladalo mišljenje da ako u jesen ugledate ježa sa malom telesnom težinom, možete ga uneti u dom i držati u njemu do proleća, jer ne mogu da prežive hladnoću, piše Phys.

U međuvremenu smo saznali da ježevi mogu da prežive zimu. U stvari, pošto su klimatske promene dovele do izmena u tipičnom ispoljavanju godišnjih doba, pa u mnogim zemljama vlada toplije i vlažnije vreme, a temperature ostaju više tokom jeseni, ježevi duže ostaju aktivni što znači da neki hiberniraju tek u decembru ili januaru i imaju dovoljno vremena da dobiju na težini. U Velikoj Britaniji na primer godišnje se spase oko 300 ježeva, ali u jesen i zimu mnogi azili bivaju puni i ne mogu da prime nove ježeve: jedna studija iz 2006. procenila je da samo u Engleskoj na rehabilitaciji ima oko 40.000 ježeva.

0:24

0:29

Malim, ali zdravim ježevima potrebno je više vremena da se ugoje, pa ako ih neko pokupi i donese u azil, dešava se da zauzmu mesto bolesnim ili starimm ježevima kojima je smeštaj neophodniji.

Kada ježevima nije potrebno spasavanje

Jež koji dospe u azil pušta se u prirodu ako ima šansu da preživi kao njegovi zdravi odrasli divlji rođaci. Jedna studija pokazala je da rehabilitovani ježevi koji teže 600 g mogu da budu pušteni u divljinu i da prežive tokom zimskih meseci, bez intervencija zaptitara životinja, pod uslovom da su temperature bile iznad nule u trenutku vraćanja u prirodu. Ovo znači da držanje ježa u domu ili azilu do proleća nije potrebno.

Ježevi izlaze iz hibernacije kada su temperature konstantno iznad 10 stepeni C i počinju da se razmnožavaju početkom godine. Ako jež ostane u nečijem domu ili u azilu tokom zime, on će propustiti važan period sezone parenja.

Neki ježevi mogu potpuno propustiti razmnožavanje, smanjujući ukupan broj legala ili će kasnije tokom godine dobiti mladunce, pa populacija može izgubiti deo svoje genetske raznolikosti.

Držanje životinja u zatočeništvu takođe može izazvati stres, sličan onome koji doživljavaju kad se suoče sa predatorom.

Dugotrajni stres može smanjiti reprodukciju, oslabiti imunitet i pogoršati zdravlje. zato ne bi trebalo tek tako odneti ježa u prihvatilište. Hvatanje životinja, rukovanje, transport i ispitivanje će takođe stresno uticati na njih.

Foto: Pixabay

Kada je ježevima potrebna pomoć

Kako da znamo kada je ježevima zaista potrebna pomoć? U letnjim mesecima, gravidni ježevi se povremeno viđaju kako prave gnezda tokom dana, ali ako u jesen i zimu ugledate aktivnog ježa, to je siguran znak da nešto nije u redu.

Svakog povređenog ježa treba spasiti: ako vuče nogu, krvari, ljulja se, tetura se ili hoda kružno, obavezno ga odnesite veterinaru. Ježevi se suočavaju sa mnogim opasnostima u gradu, od saobraćaja i vozila, mašina, pasa, do drugih nepredviđenih stvari.

Stanje tela ježa je važnije od njegove težine, pa treba da znate da procenite da li je jež zdrav. Kada je sklupčan, zdrav jež je okrugao, a njegova težina je ravnomerno raspoređena oko ramena i kukova. Ježevi kojima se vide kosti - imaju izbočene bokove ili ramena - u lošem su stanju i njima je najpotrebnije spasavanje.

Bašte mogu biti odlično stanište za ježeve: delovi dvorišta koji nude hranu ježu su gomile trupaca, nepokošena trava, kompost iz kojih će kopati crve, bube i druge insekte. Ne skupljajte lišće u vreću, jer se u tim gomilama skrivaju insekti, a poslužićw i za pravljenje skrovišta. Svim divljim životinjama je potrebna sveža voda, pa obavezno stavite i plitku činiju ježiću.

Ako vidite povređenog ježa, nežno ga uzmite u ruke na koje ste postavili peškir i stavite ga u plastičnu kutiju sa visokim stranicama. Ubacite u kutiju flašu sa toplom vodom i ježa odnesite kod veterinara.

(Telegraf.rs)

.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.