Da li biste čuvali lenjivca kao kućnog ljubimca? Veoma je spor, ne voli da se kupa i ne trpi nežnosti

Dugačak je spisak obaveza bez kojih je život lenjivca u zarobljeništvu nezamisliv.

Ove egzotične životinje imaju status legalnih kućnih ljubimaca samo u nekim državama. Ipak, i pored dozvole za držanje, oni su posebni: zahtevaju specifičnu negu i nisu prijateljski nastrojeni, čak ni prema vlasniku. Veoma su spori, jedu lišće i grane određenih biljnih vrsta i enormne količine svežeg povrća. U njihovom prebivalištu na otvorenom mora biti mnogo drveća na koje se penju, jer obožavaju da provode vreme viseći sa grana. Ne trpe nežnosti, niti držanje u naručju. U zarobljeništvu žive i 30 godina. Zato, dragi ljubitelji lenjivaca, ako planirate da postanete legalan vlasnik ovog “sporaća”, pripremite se za dugoročnu i specifičnu brigu o njemu.

Teška komunikacija

Uobičajene vrste lenjivca kućnog ljubimca su Lineov i Hofmanov dvoprsti lenjivac. Odrasla životinja dugačka je oko dva metra, a teška do deset kilograma. Divlji sisari poput lenjivca ne žive dobro ako njihovo prebivalište nije u divljini. Gotovo je nemoguće preslikati u zatočeništvo sve ono što im je potrebno iz prirodnog okruženja, pa je držanje lenjivca u domu rizično po njegovo zdravlje i dobrobit.

Komunikacija sa lenjivcem nije laka, pa je teško prepoznati znake stresa ili nezadovoljstva. Ovo je veliki izazov vlasnicima, čak i najsavesnijim. Iako se pored svega navedenog odlučite za nabavku lenjivca, pronađite renomirani i legalni izvor od koga ćete nabaviti životinju. Troprsti lenjivci se često prodaju ilegalno i teško podnose život u zarobljeništvu, gde najčešće brzo uginu.

Specifičan temperament

Lenjivci su u prirodnim prebivalištima aktivni uglavnom noću, ali zatočene životinje mogu da promene navike. Ne vole maženje, kupanje niti bilo koji higijenski tretman. Veoma su podložni stresu, iako se on kod njih ne uočava. Kad se uplaše, ostanu mirni i retko upotrebe kandže i zube radi odbrane. Ovo se uglavnom dešava u zatočeništvu, kada dožive agresiju od ljudi ili drugih kućnih ljubimaca. Mužjaci su usamljenici, a ženke ponekad žive u malim grupama. Prirodno su tihi i spori. Udovi su im prilagođeni hvatanju, penjanju i vešanju. Tromo puze i ne znaju da trče. Mogu da se drže za debla drveća ili da vise naopačke sa grana bez napora, ali su veoma nespretni. Ipak, odlični su plivači i mogu dugo da zadrže dah pod vodom.

Prebivalište lenjivca

U divljoj prirodi dvoprsti lenjivci konstantno vise sa drveća, pa im je isti enterijer potreban i u zatočeništvu. Nisu opasni za ljude i druge životinje, ali treba da borave u zatvorenom i ograđenom prostoru. Obezbedite im trupce, stubove i grane za penjanje. Lenjivci žive u vlažnim i vrućim prašumama Centralne i Južne Amerike, pa su im isti uslovi potrebni i u zarobljeništvu. Nabavite grejače radi postizanja tropske atmosfere (temperatura mora biti od 35 do 37 stepeni Celzijusa) i ovlaživače vazduha (za 80 do 90 posto vlage). Lenjivci koji se “smrzavaju” imaće probleme sa sistemom za varenje.

Hrana i voda

Jedan od najtežih zadataka vlasnika lenjivca je da mu obezbedi prirodan ambijent i adekvatnu ishranu. Lenjivci jedu lišće koje raste na drveću Centralne i Južne Amerike i hrane se noću. Osim lišća, jedu razne grančice i pupoljke. Uživaće u zelenoj salati, zelju, lišću maslačka, šargarepi, jabuci i batatu (slatkom krompiru), a možete im ponuditi i grožđe. Izbegavajte voće i povrće tretirano pesticidima! U divljini, lenjivci piju rosu sa lišća ili vodu dobijaju iz hrane. Obezbedite im vodu koju ćete sipati u činije i postaviti visoko u ograđenom prostoru, ali i na tlu. Povežite velike listove zelene salate sa zelenilom oko ograde i na granama gde se lenjivac odmara. Metabolizam ovog sisara je toliko spor da će variti hranu i do mesec dana. U skladu s tim, obavljaće nuždu otprilike jednom nedeljno!

Zdravstveni problemi

Pre nego što kupite lenjivca, raspitajte se da li u vašem gradu postoji veterinar za egzotične životinje. Lenjivci u zatočeništvu imaju probleme zbog smetnji u varenju, respiratorne probleme i često se fizički povređuju.

Nega i kupanje

Ove životinje se ne kupaju i svaki pokušaj da ih operete će izazvati stres. Ipak, lenjivci nemaju jak miris, što im u divljoj prirodi omogućava da se sakriju od predatora. Na krznu uvek imaju “podstanare”, razne insekte koji su njihovi higijeničari, pa čak i alge koje im rastu na dlaci. Ne dirajte ni njihove dugačke kandže: one im služe za hvatanje i penjanje, pa biste im uklanjanjem to onemogućili.

Lenjivac ljubimac - da ili ne?

Lenjivce je lako držati ako imate prostora, novca i vremena, jer su tihi i nezahtevni u pogledu vežbe, igre i izvođenja u prirodu. Međutim, lenjivci ne vole da se maze, budni su noću i vole vrućinu i vlagu. Zato je bolje da se opredelite da ove životinje viđate samo - u zoološkom vrtu.

O specifičnostima držanja lenjivca u zatočeništvu pogledajte u VIDEO snimku

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.