Gurami koji se ljubi: Njegovo specifično ponašanje nauka još ne može da objasni!

Foto: Shutterstock

Gurami koji se ljubi je akvarijumska riba beličastog tela, sa debelim usnama koje joj služe da deli - poljupce!

"Puće" se i “ljube” mužjaci koji ovim ponašanjem verovatno žele da impresioniraju ženku. Gurami se ne ljube samo međusobno, već to rade i sa staklom akvarijuma i algama u vodi.

Naučnici ne mogu sa sigurnošću da objasne ovo ponašanje guramija, ali veruju da se "ljubljenje" odnosi na teritoriju, odnosno preuzimanje ženki i dešava se između dva mužjaka, piše Thesprucepets.

1:12

0:15

Ovu pretpostavku potkrepljuje činjenica da stariji gurami to ne rade, te je izvesno da se želja za teritorijom i parenjem s godinama smanjuje.

Gurami koji se ljubi ima naučni naziv Helostoma temminckii: njegov životni vek je u proseku sedam godina, ali može da živi i duže, čak do oko četvrt veka!

Poreklo guramija, njegove boje i varijeteti

Gurami koji se ljubi potiče sa indonežanskog ostrva Java, a viđa se i na Borneu, u Kambodži, Maleziji, Tajlandu i Vijetnamu.

Obično se uzgaja u južnom regionu Indokine kao riba za ishranu, ali se u mnogim ribnjacima gaji i za akvarističke potrebe.

Postoje tri varijacije boja guramija koji se ljubi: roze ili boje mesa, srebrno-zeleni i šareni ili pegavi.

Ružičasta varijacija je veoma retka u prirodi i rezultat je leukizma, umanjene pigmentacije.

Foto: Shutterstock

Zeleni gurami je prirodno obojen i ima tamnu traku koja se graniči sa leđnim i analnim perajima. Pegavi varijetet pojavljuje se ponekad, ali nije toliko popularan kao bledoružičasti.

Druga mutacija koja je selektivno uzgajana u akvarijumu je kraća riba okruglog tela koja liči na balon. Ovaj mutirani soj nije tako izdržljiv kao prirodne rase i ima kraći životni vek.

Ponašanje guramija u prirodi i akvarijumu

Ove ribe poprilično su svadljive i vole da maltretiraju druge ribice, pa ih ne treba držati sa manjim vrstama. Potencijalni prijatelji u akvarijumu im mogu biti velike tetre, neke vrste ciklida i pojedine vrste somića.

O njihovoj ratobornosti svedoči podatak da ponekad ranjavaju druge ribe i skidaju im sluz što izaziva teške infekcije kože. Ako to primetite, ribice odvojite u zasebne akvarijume.

U prirodi ove ribe žive u sporim, biljkama obraslim ribnjacima ili močvarama. Izdržljive su i tolerisaće različite uslove u vodi, pa i najteže. Budući da su labirintovke (imaju poseban organ kojim uzimaju kiseonik iz vazduha), mogu da prežive u vodama sa niskim nivoom kiseonika. Njihove škrge ne mogu da dobiju dovoljno kiseonika, pa su prinuđene da gutaju vazduh sa površine vode. Zato im obezbedite da s vremena na vreme izađu na površinu vode.

Voda u akvarijumu od oko 200 litara treba da bude topla, temperature od 22 do 28 stepeni Celzijusa. Unesite dosta akvarijumskog bilja, posebno javansku paprat ili javansku mahovin. Nežne žive biljke ovaj gurami će pojesti u slast, pa birajte žilaviju i čvršću vegetaciju.

U prirodi gurami naraste do 30 cm, ali u akvarijumu dostigne polovinu prirodne dužine.

Šta jede gurami koji se ljubi

Foto: Shutterstock

Ove ribe su svaštojedi. Na unutrašnjoj površini njihovih "usana" nalaze se redovi finih zuba kojima "pasu" alge i jedu povrće.

Periodično im ponudite svežu salatu, kuvane tikvice ili grašak da biste im oplemenili "meni" i održali njihovo zdravlje. Nepojedenu hranu odmah izbacite iz akvarijuma!

Gurami jedu hranu na bazi spiruline i sveže povrće, raznovrsnu proteinsku hranu, uključujući pahuljice, smrznutu pa i živu hranu, kao što su tubifeks i slani škampi.

Polne razlike i uzgajanje guramija koji se ljubi

Mužjaci i ženke gotovo su istovetnog izgleda, od ovalnog oblika do debelih mesnatih usana. Skoro je nemoguće odrediti im polove sve dok ne počne period mresta. U periodu parenja, telo ženke postaje okruglo dok se puni jajima.

Potencijalni odgajivači treba da izdvoje mužjaka i ženku u poseban akvarijum sa mekom, toplom vodom. Ove ribe za razliku od drugih labirintovki ne prave složena gnezda sa mehurićima.

Mrest počinje kruženjem mužjaka oko ženke i on brzo počinje da pleše i da se gura. Nakon toga sledi intenzivno udaranje repovima, posle čega se mužjak obavija oko ženke i okreće je naopako. Ženka oslobađa stotine ili čak hiljade komada ikre koje će mužjak oploditi dok se izdižu na površinu.

Ako se plutajuće biljke ili zelena salata stave na površinu vode pre mrešćenja, jaja će se zalepiti za njih, pa mlađ može uživati u infuzoriji koja će početi da raste na vegetaciji.

Uklonite roditelje iz akvarijuma posle mresta, jer mogu pojesti svoje mladunce. Jaja će se izleći za otprilike jedan dan. Posle samo dva dana mlađ će slobodno plivati. Hranite ih sitno mlevenom komercjalnom hranom ili komadićima svežih mladih škampa.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.