Alge u akvarijumu: Kako stati na put njihovoj invaziji?
Ove vodene stanare nikada ne možemo sasvim eliminisati, ali postoje jednostavna rešenja za usporavanje rasta organizama koji naružuju izgled stakla i kamenja u domu za ribice
Svaki vlasnik akvarijuma pre ili kasnije će se suočiti sa pojavom algi.
Ovi biljni organizmi su uobičajena pojava u akvarijumima, međutim, mogu prekomerno da rastu, što ne samo da ružno izgleda, već može biti opasno za ribe i akvarijumske biljke, upozorava portal Thesprucepets. Alge se javljaju u vidu braonkaste, zelenkaste ili crveno obojene skrame koja se “penje” po staklu, kamenju ili podlozi, opremi i biljkama unutar akvarijuma. Bilo kakav pokušaj njihovog uništavanja hemijskim sredstvima završiće se pogubno po ribice, biljke i dobre bakterije i narušiće ekološku ravnotežu u akvarijumu. Alge gotovo nikad stopostotno nećemo odstraniti, ali možemo obuzdati njihov rast i uticati na to da izgledom ne naruše opšti izgled akvarijuma.
Uzroci prekomernog rasta
Kao i svaka biljna vrsta, alge napreduju zahvaljujući vodi, svetlosti i hranljivim materijama. Ako se bilo koji od ovih parametara pojača, alge mogu rasti kao korov. Uobičajeni razlozi prekomernog rasta algi su: predugo uključeno svetlo, izloženost akvarijuma direktnim sunčevim zracima, preterano hranjenje ribe, neredovna zamena vode i prezasićenost vode hranljivim materijama.
Kontrola i prevencija rasta
Saznajte šta uzrokuje prekomerni rast algi. Kad to ustanovite, radite na sprečavanju ili ispravljanju prekomernog rasta algi.
Smanjite osvetljenje: akvarijum ne sme da bude izložen direktnoj sunčevoj svetlosti koja podstiče rast algi. Veštačko svetlo ne sme biti jače nego što je potrebno i ne treba da bude uključeno više od osam do deset sati dnevno.
Manje hrane: većina vlasnika previše hrani ribice, a to povećava nivo fosfata u vodi. Dajte im male porcije i posmatrajte kako jedu. Ako za pet minuta ne pojedu svu hranu, znači da ih hranite previše. Odmah nakon obroka uklonite nepojedenu hranu iz akvarijuma!
Menjajte vodu: redovno menjajte vodu u akvarijumu! Svake nedelje zamenite do 30 posto vode da biste smanjili količinu hranljivih materija. Ovo će ukloniti nitrate, glavno “đubrivo” akvarijumskih biljaka.
Testirajte vodu: ako voda u akvarijumu ima visok sadržaj fosfata, raspitajte se o najboljem načinu uklanjanja. Vodu testirajte na nitrite i nitrate i proveravajte kako funkcioniše filter. Nema mnogo koristi od promene vode ako dodajete hranljive materije nazad u akvarijum sa vodom iz slavine.
Uklanjajte alge: ukoliko počnu da rastu na staklu, kamenju ili drugim tvrdim površinama akvarijuma, uklonite ih! Ostružite staklo, uklonite kamenje i oribajte ga, a šljunak usisajte prilikom promene vode.
Čuvajte žive biljke: žive biljke apsorbuju mnogo hranljivih materija na kojima alge napreduju. Manje hranljivih materija u vodi znači manje “goriva” za prekomerni rast algi.
Ribe koje jedu alge: sijamski algar, otocinklus, plekostomus i druge ribice koje jedu alge pomoći će da se smanji broj ovih neželjenih gostiju u akvarijumu.
Vrste algi
Ako primetite alge u akvarijumu, morate ih se rešiti: da biste to efikasno uradili, treba da znate koju vrstu alge imate.
Smeđe alge uobičajene su u novim akvarijumima i prekrivaju ih u vidu listova koji se lako brišu. Obično su bezopasne. Koristite usisivač za šljunak da biste ih uklonili prilikom menjanja vode.
Plavo-zelene alge, poznate i kao sluzave, mogu nastati zbog viška nitrata i fosfata u vodi. U većini slučajeva to i nisu alge, već cijanobakterije. Brzo se šire i ponekad ih je teško kontrolisati. Njihovoj eliminaciji doprinosi nega vode, ali ako u akvarijumu ima fosfata, sprovedite posebne tretmane za uklanjanje viška hranljivih materija.
Crvene alge se najteže uklanjaju. Obično se pojavljuju na biljkama. Potapanje u slab (5-10 procenata) rastvor izbeljivača na nekoliko minuta uglavnom ih efikasno uništava.
Zelene alge su kraći ili duži končasti organizmi koji prekrivaju biljke, a pojavljuju se i u vidu zelenih tačkica na staklu, listovima biljaka ili kamenju. To je zdrava vrsta algi koju ima svaki akvarijum, ali ga ne sme preplaviti. Sve dok postoji dobra higijena u akvarijumu, necće smetati.
Cvetanje algi: mikroskopske alge koje se ne mogu obrisati ni sastrugati sa stakla. Ni zamena vode nije efikasna, jer se preostale alge brzo razmnožavaju. Blokirajte svetlost u akvarijumu na nekoliko dana i testirajte vodu da biste bili sigurni da ne sadrži amonijak, nitrite, nitrate ili fosfate koji podstiču rast algi. Ultraljubičasto svetlo u sistemu za filtriranje takođe usporava cvetanje algi u vodi.
U borbi protiv algi obavezni elementi su: redovna zamena trećine vode nedeljno (jednom u desetak dana), ubacivanje ugljen-dioksida u vodu, manje ribica a više biljaka, sadnja brzorastućih biljaka radi uspostavljanja biološke ravnoteže, izbegavanje direktnih sunčevih zraka (više od 2-3 sata dnevno), osvetljavanje akvarijuma (oko 10 časova dnevno), više ribica koje se hrane algama i biljkama (ancistrusi, lorikarija, otocinklus, plekostomus, ampularija puževi...), minimalna turbulencija vode, uklanjanje algi sa stakla žiletom ili magnetom, bez preteranog hranjenja ribica, kombinovano osvetljenje i što više filtracije.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srđan
Solidan članak, ali izostavljeni neki detalji. Stvar koja se često zanemaruje na forumima kada su alge u pitanju je temperatura vode. Temperatura preko 23 stepena pogoduje algama. Drugo, otocinklusi i druge ribe su sjajni algari, ali su najbolji u kombinaciji sa kozicama i nerita puževima, od kojih su po mom mišljenju najbolji Black halmet. I dužina osvetljenosti akvarijuma je pogrešna za većinu akvarijuma: 5-6 sati je sasvim dovoljno u startu, kasnije povećati so max. 8.
Podelite komentar