FIV nije presuda: Mačke sa "mačjim HIV-om" mogu živeti dugo i srećno uz dobru negu i veterinarski nadzor

Virus imunodeficijencije mačaka (FIV) često se naziva i "mačji HIV", jer na sličan način deluje na organizam — postepeno uništava imuni sistem, ostavljajući ljubimca ranjivim na druge infekcije. Ova bolest je neizlečiva, ali ne i nužno smrtonosna ako se na vreme prepozna i adekvatno tretira. Iako deluje zastrašujuće, uz odgovarajuću negu, FIV pozitivne mačke mogu živeti dug i kvalitetan život. Međutim, razumevanje prirode ovog virusa, načina prenosa, simptoma i neophodnih mera predostrožnosti ključno je za svakog vlasnika.

FIV spada u retroviruse i pripada istoj grupi kao i virus leukemije mačaka (FeLV), ali se ponaša drugačije. Virus prvenstveno inficira T-limfocite, ključne ćelije imunog sistema, i time postepeno slabi odbrambenu sposobnost organizma. Prema podacima koje navodi Cornell University College of Veterinary Medicine, virus se uglavnom prenosi ugrizima koje mačke zadobijaju u borbama, što povećava rizik kod nesterilisanih mužjaka lutalica. Virus se, za razliku od nekih drugih infekcija, retko prenosi direktnim kontaktom kao što su zajednička činija za vodu ili posip. Međutim, prenošenje sa majke na mačiće tokom porođaja ili dojenja jeste moguće, mada znatno ređe. FIV nije opasan za ljude niti za druge vrste životinja — isključivo inficira mačke.

Tri faze virusa FIV

Nakon infekcije, virus obično prolazi kroz tri faze. U prvoj, akutnoj fazi, mačka može imati blagu temperaturu, uvećane limfne čvorove, povremeni gubitak apetita i blagu letargiju, ali ti simptomi često prođu neopaženo. Slede meseci, pa i godine potpune bezsimptomnosti, dok virus tiho deluje u pozadini. U trećoj fazi — kada je imunitet znatno oslabljen — dolazi do ponavljanih infekcija, zapaljenja desni, hroničnih respiratornih problema, gubitka telesne mase, pa i neuroloških poremećaja. Prema podacima američkog American Association of Feline Practitioners (AAFP), mačke u ovoj fazi češće razvijaju i tumore zbog imunološke disfunkcije.

Dijagnostika FIV-a zasniva se na detekciji antitela u krvi pomoću ELISA testa, koji se obično izvodi u veterinarskim ambulantama. Ukoliko je rezultat pozitivan, preporučuje se potvrda pomoću western blot analize ili PCR testa, jer postoji mogućnost lažno pozitivnih rezultata, posebno kod mačića koji još nose majčina antitela. Stručnjaci sa Cornell Feline Health Center naglašavaju da dijagnoza FIV-a ne znači trenutnu osudu — mnoge mačke žive bez većih komplikacija godinama.

FIV kao HIV

Lečenje FIV-a kao takvog još ne postoji, jer je u pitanju virus koji se ne može potpuno eliminisati iz organizma. Međutim, savremena veterinarska praksa usmerena je na očuvanje imuniteta i kontrolu sekundarnih infekcija koje virus oslabljenog imunog sistema čine posebno opasnim. Redovni veterinarski pregledi su ključni, jer omogućavaju pravovremeno otkrivanje i lečenje zapaljenja, infekcija i drugih komplikacija.

Održavanje dobre oralne higijene sprečava bolesti desni koje su česte kod FIV pozitivnih mačaka, dok kvalitetna ishrana bogata nutrijentima pomaže očuvanju snage i otpornosti organizma. Takođe, važno je da FIV pozitivna mačka živi u zatvorenom prostoru, što smanjuje rizik od novih infekcija i prenosa virusa na druge mačke. U nekim slučajevima, veterinar može prepisati i imunomodulatorne lekove ili suplemente za jačanje imuniteta, ali sve to mora biti individualno prilagođeno i pod stručnim nadzorom.

Sterilizacija FIV pozitivnih mačaka ima višestruku korist: osim što sprečava agresivno ponašanje i borbe koje mogu dovesti do prenosa, utiče i na smanjenje stresa i hormonskih oscilacija, što pozitivno utiče na opšte zdravlje.

U mnogim državama preporuka stručnjaka je da FIV pozitivne mačke ne budu eutanazirane samo zbog dijagnoze, već da im se pruži odgovarajuća nega i šansa za život. Stigma prema FIV pozitivnim mačkama još postoji, ali je u velikoj meri neosnovana — pravilnom negom i veterinarskim nadzorom, ove životinje mogu postati verni i nežni saputnici dugi niz godina.

U svetu nauke, FIV je zanimljiv i kao model za proučavanje ljudskog HIV-a, upravo zbog sličnosti u strukturi virusa i mehanizmima delovanja. Istraživanja sprovedena u okviru Veterinary Immunology and Immunopathology pokazala su da proučavanje FIV može doprineti boljem razumevanju ljudske imunodeficijencije, što mačji virus čini i značajnim u širem kontekstu.

Na kraju, FIV nije kraj sveta — ni za mačku, ni za njenog vlasnika. To je stanje koje zahteva pažnju, odgovornost i razumevanje, ali ne isključuje ljubav, bliskost i dug zajednički život.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.