On je pljunuta lisica koja to nije: Kulpeo, dugonogi pas sa Anda, hoda kao kamila, lovi kao mačka i voli voće

Mnogi ljubitelji prirode i životinja često pomisle da je lisica kulpeo zapravo crvena lisica, iako u odnosu na rasprostranjenu riđu damu ima malo duže noge. Međutim, ova životinja zapravo je drugi najveći divlji pas na Andima u Južnoj Americi i uopšte ne pripada porodici lisica (Vulpes), već je bliski rođak vuku i šakalu (rod Lycalopex) koji su evoluirali odvojeno. Kulpeo ili andska lisica živi u širokom spektru staništa i lovi raznovrstan plen, od glodara do insekata, prilagodljiva je i snalažljiva i to je bilo ključno za ovog predatora.

Gde živi kulpeo

Preporučujemo

Prirodno prebivalište lisice kulpeo prostire se od južne Kolumbije preko Ekvadora, Perua, Bolivije, Čilea i Argentine i doseže do Ognjene zemlje. Andi čine okosnicu rasprostranjenosti kulpea koji je viđen na nadmorskoj visini od 4.800 metara, ali živi sve do pacifičke obale severnog Čilea i preko istočne Patagonije do atlantske obale u delovima Argentine. Malo južnoameričkih kanida zauzima tako raznovrsna staništa kao kulpeo koji živi na neravnom planinskom terenu, travnjacima, otvorenoj pustinji, žbunastim pampama i prašumi.

Kako izgleda kulpeo

Zapanjujuće sličan crvenoj lisici, kulpeo ima šiljatu njušku, uspravne uši i dug, žbunasti rep crnog vrha, sa krznom sive i crvenkaste boje, često sa žućkastim ili riđastim tonovima oko vrata, ramena, nogu i bokova, sa bledom bradom i svetlim donjim delom tela. Po veličini je između crvene lisice i kojota, ima noge kao maneken, hoda kao kamila, lovi kao mačka i voli voće. Dugačak je između 94 i 133 cm i težak do 14 kg, ali to varira u zavisnosti od staništa, pri čemu su veći kulpei obično južnije nastanjeni.

Šta jede i kako se razmnožava kulpeo

Ishrana kulpea zavisi od prebivališta, uslova okoline i dostupnosti plena. Kulpeo lovi male sisare poput glodara i zečeva, ali će se hraniti i pticama, gmizavcima, insektima i voćem. U nekim oblastima je vrhunski predator, a u drugima njegova navika uživanja u voću čini ga vrednim "sejačem" semena. Kulpeo je usamljen lovac, mada u sezoni parenja udružuje se sa partnerom, kada oba pola brinu o mladuncima. Kulpeo je kursorski predator, što znači da umesto da vreba svoj plen, juri ga na velike udaljenosti dok plen ne padne od iscrpljenosti.

Glavni period parenja je između avgusta i oktobra: nakon gestacije od oko 55–60 dana, ženka okoti leglo od dva do pet mladunaca. Kulpeo obično ima jedno leglo svake godine. Mladi brzo rastu i dostižu polnu zrelost u prvoj godini, sa oko sedam meseci.

Da li se kulpeo suočava sa nekim pretnjama

Kulpeo je naveden od strane IUCN-a kao najmanje zabrinjavajući i na većem delu svog područja je široko rasprostranjen. Decenijama su glavne pretnje kulpeu bile lov i hvatanje zbog krzna, kao i progon zbog hvatanja živine, jagnjadi i druge sitne stoke. Trovanje se i dalje dešava u nekim regionima, gubitak staništa se generalno smatra manje ozbiljnim, delom zato što se kulpeo prilagođava svakom prebivalištu, uključujući i ona koja su modifikovana ljudskim delovanjem.

Povećanje populacije puma u Patagoniji u poslednjih 10–15 godina smanjio je broj kulpeoa zbog predatorstva i konkurencije oko teritorija sa plenom.

(Telegraf.rs/Discoverwildlife)