Mačke u drevnoj Kini: Pre dolaska u novi dom, dobijale verenička pisma i poklone, uz posebne bračne rituale

Kućni ljubimci mačke utopile su se u život moderne Kine i Kineza: ne samo da žive u njihovim domovima, već i učestvuju u brojnim događajima, pojavljujući se na izložbama, modnim revijama, u kafićima... Ono što je manje poznato kad je u pitanju život sa mačkama jeste da on seže duboko u prošlost, kad je dovođenje mačke u dom i njeno odgajanje kao kućnog ljubimca bilo praćeno ritualima, poklonima i pismima, sličnim onima koji su pratili sklapanje braka u drevnoj Kini.

Naučnici su otkrili da su se najranije domaće mačke pojavile pre oko 1.400 godina tokom dinastije Tang (618–907), a u Kinu su stigle iz Centralne Azije preko Puta svile. Istorijski zapisi govore o tome da je pokrajinski guverner iz tog vremena, Džang Bo, izuzetno cenio i voleo mačke. Svaki put kada bi se vratio kući s posla, desetine mačaka bi ga pozdravile, trljajući se o njegove noge i penjući se u njegov zagrljaj. Džangovi prijatelji su ga u šali nazivali "duhom mačaka".

Preporučujemo

Veridbeno pismo i pokloni za bivšeg vlasnika i mačku

Mnogi plemići koji su imali mačke na imanjima svakodnevne obaveze o njima prepuštali su slugama, ali su se sa mačkama igrali i spavali sa njima u krevetu. Do dinastije Song (960–1279), ekonomija Kine je cvetala, a ljudi su u slobodno vreme čitali knjige, pisali poeziju, slikali i čuvali kućne ljubimce. U gradovima su postojale pijace mačaka, prodavnice hrane za kućne ljubimce i usluge njihove nege. Za vreme dinastije Song mačke su bile najvoljenije.

Od visokih zvaničnika do običnih ljudi, mnogi su udomljavali ili kupovali mačke, pa se dovođenje mačaka radi zaštite dragocenih knjiga i slika od miševa uskoro pretvorilo u duboku naklonost prema ovim kućnim životinjama. Da bi mačka došla u dom, vlasnik je morao da pripremi "pin šu" i "pin li", odnosno "veridbeno pismo" i "poklone", pa je bivši vlasnik mačke dobijao so, šećer, čaj ili susam, dok se ženskom delu porodice nosilo mnogo ribe. Vereničko pismo opisivalo je izgled i temperament mačke, izlagalo očekivanja novog vlasnika (hvatanje miševa i izostanak lutanja) i obećavalo doživotnu brigu o ljubimcu. Pismo se završavalo pozivanjem imena kineskih božanstava u znak poštovanja pre nego što bi bilo poslato prvobitnom vlasniku ili vlasniku prodavnice u kojoj je mačka kupovana. Vlasnik bi uzimao par štapića za jelo iz doma u kome je mačka prethodno živela kako bi blagoslovio novi početak, a zatim bi kamenjem napunio bare na putu do kuće, kao želju za zdravlje i lakoću putovanja. Po dolasku kući, vlasnik bi pripremio hranu za mačku i odmah joj ponudio obrok, radi odavanja počasti kućnom božanstvu, simbolizujući njeno zvanično uvođenje u porodicu. Poslednji gest bio je stavljanje štapića za jelo u gomilu zemlje kako bi se mački pokazalo gde će joj biti toalet.

Zlatni kovčeg za sahranu omiljene careve mačke

Duboku naklonost Kineza prema mačkama u vreme dinastije Song ovekovečili su mnogi književnici, poput pesnika Lu Joua, koji je pisao stihove o svojoj razmaženoj mački. Jedna pesma živopisno prikazuje kako mu mačka greje noge noću, dok se druga duhovito osvrće na to kako je njegovo popuštanje mačku učinilo lenjom i debeljuškastom. Drugi pesnik Mej Jaočen priredio je svojoj pokojnoj mački sahranu u vodi, prinoseći ribu i pirinač kao žrtvu. Mej je u svojim pesmama pozivao javnost da nikada ne potcenjuje vrednost mačke.

Tokom dinastije Ming (1368–1644), ljudi su se divili mačkama zbog njihovih izvanrednih veština preživljavanja, ravnoteže i fizičke fleksibilnosti. Car Đađing se nadao da će otkriti tajnu besmrtnosti posmatrajući mačke, pa je osnovao kraljevsku bazu za uzgoj mačaka, davao ime svakoj mački i dodeljivao im zvanične pozicije. Istorijski zapisi pokazuju da je njegova omiljena mačka, zvana Mrazovite Obrve, sahranjena u zlatnom kovčegu, a svi ministri morali su da napišu po jednu pesmu žalosti za nju. Do dinastije Ćing (1644–1912), Zabranjeni grad bio je dom velikom broju mačaka, koje su tamanile glodare i istovremeno pratile plemiće. Carica Cisi redovno je proveravala težinu i zdravlje mačaka i na osnovu rezultata nagrađivala ili kažnjavala sluge koje su se brinule o njima.

U drevnoj Kini, domaće mačke zvale su se mao nu, što odgovara kineskim znakovima za „mačka“ i „rob“. Međutim, nu je u to vreme zapravo bila pohvalna reč koja je imala značenje „sitna i slatka“. U savremenoj Kini, mao nu često se shvata doslovno, jer su mnogi vlasnici mačaka oživeli taj termin, nazivajući sebe „robovima mačaka“. U kineskoj internet kulturi, „rob mačke“ postao je termin koji odražava spremnost vlasnika da potroši novac, vreme i žrtvuje udobnost kako bi zadovoljio potrebe svoje mačke. Sličan termin za vlasnike, "scoop poo official", opisuje odgovorno i redovno čišćenje posude u kojoj mačka obavlja nuždu. Iako deluju pomalo samoponižavajuće, izrazi ističu duboku, privrženu vezu između Kineza i njihovih voljenih mačaka.

(Telegraf.rs/SCMP)