Sve duža lista RASA KOJE PATE: Psi sa pljosnatim licem najčešće žrtve teških respiratornih poremećaja

Stručnjaci koji se bave zdravljem kućnih ljubimaca obavili su procenu zdravlja skoro 900 pasa i identifikovali 12 rasa sklonih brahicefalnom opstruktivnom sindromu disajnih puteva koji je, kako se pokazalo, postao velika prepreka njihovom svakodnevnom životu. Istraživanja pokazuju da su ozbiljni poremećaji disanja kod popularnih brahicefalnih pasa mnogo učestaliji i da se broj pogođenih rasa povećava.

Psi sa kratkom njuškom i ravnim licem, poznati kao brahicefalne (brahiocefalične) rase, veoma su popularni poslednjih godina, tvrde istraživači. Ali, kako je popularnost ovih rasa rasla, tako su rasli i njihovi zdravstveni problemi, naročito brahicefalni opstruktivni sindrom disajnih puteva (BOAS), prepoznatljiv po bučnom disanju. Ovo stanje može dovesti do otežanih aktivnosti, nemogućnosti spavanja i slabe izdržljivosti na vrućini ili u stresnim situacijama.

Preporučujemo

Zabrinutost zbog BOAS prvenstveno je usmerena na rase engleski buldog, francuski buldog i mops. Da bi otkrili koje su dodatne rase u riziku, stručnjaci su proučili 898 pasa iz 14 rasa: afenpinčer (majmunski pinč), bostonski terijer, bokser, kavalirski španijel kralja Čarlsa, čivava, bordoška doga, briselski grifon, japanski čin, maltezer, pekinezer, pomeranski špic, ši-cu i stafordski bul terijer.

Svi psi bili su podvrgnuti respiratornom testiranju i detaljnom merenju tela i lica. Pekinezer i japanski čin imali su najveći rizik od BOAS, sa preko 80 posto problematičnih jedinki. Pet rasa imalo je umeren rizik od BOAS-a koji se javlja kod polovine do tri četvrtine pasa: kavalirski španijel kralja Čarlsa, ši-cu, briselski grifon, bostonski terijer i bordoška doga. Samo među rasama maltezer i pomeranski špic nisu pronašli pse sa kliničkim znacima bolesti.

Istraživači su otkrili da do poremećaja disanja dovode tri glavna faktora: prekomerna težina, sužavanje nozdrva i ekstremna spljoštenost lica. Analiza sugeriše da i druge osobine, poput veoma kratkih ili uvijenih repova, mogu biti povezane sa anatomskim promenama povezanim sa BOAS-om. Zato potencijalni vlasnici treba da nabave štence od roditelja koji su prošli odgovarajuće zdravstvene testove i da se edukuju o potencijalnim zdravstvenim implikacijama ekstremnih telesnih promena, posebno onih na licu.

Ovde nije reč o eliminisanju karakteristika rase, već o izbegavanju ekstrema u uzgoju. Odgajivači treba da znaju da rasa ne određuje negativne ishode, već stepen preuveličavanja određenih fizičkih osobina, pa bi selekcija izbegavanja ekstrema mogla smanjiti rizik od bolesti.

Uzgoj pasa zbog "slatkog, pljosnatog lica" je kao „dizajniranje automobila bez hladnjaka“, tvrde stručnjaci. Ako namerno "dizajniramo" pse, trebalo bi da te odluke zasnivamo na dobrobiti, a ne na očuvanju naše ideje o tome kakav pas treba da bude. Problemi disajnih puteva su široko rasprostranjeno među psima sa ravnim licem i značajno variraju među rasama. Psima koji se bore da izluče ugljen-dioksid kroz oštećene disajne puteve nebitne su osobine rase kojoj pripadaju. Da li su identifikovani kao mešanci buldoga ili registrovani kao pekinezeri ili bostonski terijeri isključivo je ljudska konstrukcija.

Mnoge od navedenih rasa pokazuju probleme sa disanjem čak i pri najmanjem naporu, a abnormalni respiratorni šum čuje se čak i bez stetoskopa.

Mislite o tome.

(Telegraf.rs/Newscientist)