Više od istine: Evo zašto su ULIČNI PSI u manjim mestima SREĆNIJI od kućnih ljubimaca u gradovima

Jedna stručnjakinja za ponašanje pasa otputovala je na odmor u Svetu Luciju i primetila neuobičajeno opušteno ponašanje lokalnih uličnih pasa u ovoj karipskoj državi. Ono što je videla u Svetoj Luciji bilo je skoro istovetno sa njenim zapažanjima o uličnim psima u Šri Lanki koje je imala priliku da vidi godinu ranije. Ono što je Sali videla bilo je posebno zanimljivo sa stanovišta ponašanja uličnih pasa: oni su bili srećni i zadovoljni.

Sali kaže da su psi mirno prilazili jedni drugima, hodajući sa strane, i koristili smiren govor tela. Ako bi neki pas nagovestio "neslaganje", on bi nakratko zarežao čime bi poručio da mu je potrebno više prostora, i drugi psi bi se jednostavno udaljili, bez drame i eskalacije sukoba. Svi psi slobodno i nezavisno su se kretali i birali sami gde će i kada ići.

Izbor i kontrola najvažniji za pse

Istraživanja pokazuju da su izbor i kontrola jednako važni za dobrobit psa kao hrana ili sklonište. Izbor se opisuje kao „biološki imperativ“, jer mogućnost uticaja na sopstveno okruženje povećava šanse za preživljavanje. Kada psi nemaju izbor i kontrolu, oni postaju ograničeniji pa se pojavljuju ponašanja povezana sa frustracijom. Mnogi kućni psi ne idu u šetnje zbog problema u ponašanju i veći deo života provode u zatvorenom prostoru – ponekad čak i u kavezima. Ovakva ograničenja stvaraju ozbiljne probleme sa dobrobiti, a slično se viđa kod životinja u zoološkim vrtovima, gde ograničena autonomija dovodi do ponašanja povezanih sa stresom.

U Svetoj Luciji, psi su bili zadovoljni i neagresivni, što se razlikuje od uobičajenog scenarija u velikim gradovima, u državama poput Velike Britanije, gde psi direktno jure jedni druge, dok vlasnici ponavljaju da je to u redu i da su ljubimci prijateljski nastrojeni, uprkos kristalno jasnoj tenziji među životinjama.

Bolja dresura pasa daje dobre socijalne veštine

Najbolji pristup vlasnika psu je dopuštenje ljubimcu da sam uspostavi kontrolu i autonomiju u okruženju. To se ne protivi dresuri, već traži bolji način podučavanja ponašanju i pravilima koja će psima dati više smislenog izbora i slobode.

Na primer, šetnja bez povoca je način da se psu pruži izbor gde će ići, ali ovo zahteva ozbiljnu obuku poslušnosti radi bezbednosti. To nije popustljivost, već odgovorna, vešta obuka koja proširuje kvalitet života psa, bez ograničavanja. Davanje prioriteta izboru i kontroli ne znači napuštanje granica ili bezbednosti, već podučavanje veštinama koje psima daju veću slobodu unutar postavljenih granica. Uvek će postojati bezbednosna ograničenja za pse: ako pas želi da juri živinu ili druge životinje, nije bitno koliko on u tome uživa, već je važno da mu se to uopšte ne dopusti.

Uvođenje izbora u životu psa

U Velikoj Britaniji, psi koji se slobodno kreću nisu deo gradske kulture kao što je slučaj u Svetoj Luciji, pa i u drugim manjim državama. Može li se psima dopustiti da uspostave samokontrolu u gradskim uslovima života? Ovo pitanje u sadašnjim uslovima ne bi imalo pozitivan odgovor, ali postoji mnogo praktičnih načina na koje vlasnici mogu da izađu u susret svojim psima, u pogledu slobodnijeg kretanja.

U šetnji dopustite psu da izabere svoju rutu – gde da skrene, gde da njuška i koliko dugo će ostati napolju. Ovo ne znači ignorisanje bezbednosti, jer i dalje morate paziti na agresivne pse ili hranu na zemlji, ali u okviru bezbednih granica, pustite psa da o drugim stvarima sam odlučuje.

Kad je reč o mestu za spavanje, vlasnici mogu da ponude različite krevete u različitim delovima kuće kako bi psi mogli da odluče gde žele da se odmaraju.

U interakciji sa drugim psima i ljudima, vaš pas može da započne upoznavanje, pod uslovom da mu je dopušteno. Ako drugi pas pokaže da želi još, to je u redu, ali ako se udalji, rekao je „ne“ vašem ljubimcu.

Izbor igračaka, žvakalica i poslastica takođe je važan: ponudite psu nekoliko predmeta i pustite da sam izabere koji želi. Mnogi vlasnici vode pse u kafiće i prodavnice, ali neće svaki pas uživati u tome.

Treba poštovati pseće "ne": ako on ne želi da šeta, da nosi određenu opremu ili komunicira sa određenom osobom, poslušajte ga i ne prisiljavajte.

Jedan od najmoćnijih "alata" za podučavanje pasa je kooperativna nega, pristup zasnovan na pozitivnom pojačanju, koji uči pse da dobrovoljno učestvuju u higijenskim tretmanima, veterinarskim pregledima i rukovanju, umesto da budu primorani da pristanu na njih.

Dajte svom psu izbor, autonomiju i kontrolu gde god je moguće: možda će biti srećniji od uličnih pasa iz Svete Lucije!

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.