Pobeda gorkog ukusa: Doberman osvojio Vestminstersku izložbu, kinolozi podeljeni, internet ogorčen

Pre tri dana, tačnije 3. februara 2026. godine, doberman pinčer po imenu Peni osvojio je nagradu za najboljeg psa na 150. izložbi pasa kinološkog kluba Vestminster koja je održana u Medison skver gardenu u Njujorku. Ženka dobermana Peni proglašena je za Best in Show Vestminsterskog kinološkog kluba, osvojivši najpoželjniju nagradu za izložbene pse u SAD i donevši veteranu Endiju Lintonu još jednu pobedu posle skoro četiri decenije, tačnije 1989. godine, kada je njegov doberman Indi proglašen najboljim psom izložbe. Drugoplasirani je retriver Kota iz zaliva Česapik, a među ostalim finalistima bili su avganistanski hrt Zaida, lasa apso Džej-Džej, maltezer Kuki, stari engleski ovčar Grejam i ravnodlaki foks terijer Vejdžer. Sudija, dvostruki pobednik Vestminsterske izložbe i vodič Dejvid Ficpatrik, nazvao je ove pse „onima koji će ući u istoriju“.

Preporučujemo

Od prijavljenih 2.500 pasa i 200 rasa koje su se takmičile, Peni je oduševila sudije i osvojila glavnu nagradu. Ipak, pobeda Peni tema je ogorčenih napisa u medijima, budući da je u pitanju pas koji, kao i prošlogodišnji pobednik Monti, ima kupirane uši i rep. To je estetska praksa tipična za pse ove rase koju mnogi stručnjaci smatraju nepotrebnom.

Internet je ogorčen, struka ćuti.

„Prelep pas, bez sumnje“, napisao je jedan komentator na Instagramu na zvaničnoj objavi Vestminstera i dodao: „Ali, nagrađivanje najboljeg psa sa kupiranim ušima i kupiranim repom direktno protivreči poruci protiv ove prakse i na kraju podstiče upravo ono što bi trebalo da se zabrani.“

„Vreme je da se promeni standard“, napisao je drugi korisnik. „Ovaj pas odrastao bi jednako veličanstven, pametan i pun ljubavi i da nije osakaćen.“

Kupiranje ušiju i repa nije podržana estetska praksa u mnogim državama, a mnoge međunarodne izložbe su je potpuno zabranile, poput Crufts, koju organizuje Kinološki klub Velike Britanije.

„Kupiranje ušiju je varvarska praksa“, piše na veb stranici Crufts-a. „Kinološki klub oduvek se protivio kupiranju ušiju i zabranio je psima sa kupiranim ušima učešće na našim događajima pre više od 100 godina, tako da smo duboko zabrinuti što ova varvarska praksa postaje sve raširenija. Nastavljamo da radimo na podršci naporima da se smanji ponuda i potražnja za psima sa kupiranim ušima u Velikoj Britaniji, edukujemo vlasnike o zdravstvenim i dobrobitnim implikacijama ovih pasa i podržavamo ograničenja uvoza pasa sa kupiranim ušima.“

Međutim, kupirani repovi i uši standard su za događaje preko Atlantika koje održava Američki kinološki klub. Organizacija brani svoj stav, navodeći da procedure „čuvaju sposobnost psa da obavlja svoju istorijsku funkciju“, kao što su lov ili čuvanje stada. AKC tvrdi da protivljenje ovim praksama „dolazi iz pogrešnog razumevanja razloga i načina njihovog izvođenja“. AKC zapravo zahteva kupiranje repova za određene rase, uključujući dobermana. U opisu zvaničnog standarda za dobermana, AKC kaže da repovi pasa treba da budu „kupirani približno na drugom zglobu, da izgledaju kao nastavak kičme i da se nose samo malo iznad horizontale kada je pas u pozornosti“. Kupiranje ušiju je opciono i mnogi odgajivači i vlasnici odlučuju se za izvođenje ove procedure.

I dok AKC tvrdi da ove estetske procedure ne štete životinjama, mnogi stručnjaci se ne slažu s tim.

Dr veterinarske medicine Rendal Kenon o kupiranju kaže sledeće:

„Kupiranje ušiju je amputacija, a psi prolaze kroz pakao. Morate da zašijete celu ivicu uva dok ne zaceli, što traje nekoliko nedelja, ali onda, da bi se odsečene uši uspravile, postavljaju se stentovi koji se ubacuju u uši koje se zatim zalepe trakom kako bi se usmerile da rastu nagore“, objasnio je Kenon, koji tvrdi da se kupiranje repa obavlja bez anestezije, jer se izvodi samo nekoliko dana nakon što pas stigne na svet. "Pas je star samo tri dana i veliki je kao vaš dlan, pa mu se ne može ubaciti cev u grlo da bi mogao da diše u anesteziji. Umesto toga, stavljate hemostatsku stezaljku na kraj njegovog repa i jednostavno ga odsečete", objašnjava dr Kenon.

Iako AKC tvrdi da se ovi postupci rade u skladu sa istorijskim radnim funkcijama rasa, nijedna od izložbi ne uključuje praktični segment koji demonstrira spomenute funkcije. Standardi su, umesto toga, čisto estetske prirode, što znači da su proizvoljni. Druge izložbe pasa širom sveta zabranile su ovu praksu i prilagodile svoje standarde, i nema razloga da Američki kinološki klub ne učini isto.

Osim kontroverznog problema u vezi sa kupiranjem ušiju i repova, postoji još jedan paradoks. Izložbeni psi možda jesu poznati po svojoj eleganciji i priznanjima, ali nisu pravi izbor za svakog vlasnika. Odgajanje izložbenog psa zahteva pre svega izuzetno štene (iz vrhunskih linija uzgoja) i ozbiljno ulaganje vremena, novca i stručnosti u njegovu dresuru. Odgajanje izložbenog psa zahteva obrazovanje i posvećenost u pogledu ishrane, održavanja kondicije, kontinuirane socijalizacije, svakodnevne nege i specijalizovane obuke. Ovo je ogroman posao za vlasnika koji treba i da se raduje posedovanju kućnog ljubimca i da ga priprema za izložbe jer to voli. Međutim, još važnije je to što pas treba istinski da uživa u ringu, jer su njegova sreća i dobrobit uvek na prvom mestu.

(Telegraf.rs/Kinship/Paradepets)