Saosećanje im je imperativ, a ženke vladaju čoporima: Fascinira način na koji vade insekte iz stabala
Svetski dan bonobo majmuna, koji se svake godine obeležava 14. februara, pokrenula je zaštitnica prirode Ešli Stoun, osnivač projekta Bonobo (neprofitna fondacija za spas bonobo majmuna), kako bi se podigla svest o ovoj ugroženoj vrsti majmuna.
Bonobo (Pan paniscus) je vrsta koja živi isključivo u Demokratskoj Republici Kongo. Ovi majmuni su dugo prikazivani kao pripadnici čopora sa društvenom harmonijom, reputacijom koja je u skladu sa Danom zaljubljenih, a nedavna istraživanja oslikavaju malo drugačiju sliku njihovih života – sliku složenosti, otpornosti i ranjivosti. Zaštitnici prirode se bore da procene njihov pravi broj, ali najnoviji podaci govore o tome da ih je u divljoj prirodi ostalo između 10.000 i 50.000.
Preporučujemo
Tri majmuna u zoo-vrtu Džeksonvil na Floridi uginula zbog infekcije šigelom, ima još mnogo zaraženih
Zašto neke životinje usvajaju tuđe mladunce: Razlozi su dokazivanje, praksa, ljubav, opsesija...
Nedavna genetska analiza otkrila je tri različite izolovane grupe bonobo majmuna, razdvojene milenijumima: ova podstruktura ih čini ranjivijim na izumiranje, pa bi nestanak bilo koje grupe izbrisao jedinstvenu evolucionu istoriju i genetsku raznolikost.
Bonobo društvo je matrijarhalno, a agresija se viđa pri izgradnji "koalicije" među ženkama. U politici bonoboa, moć ne počiva u gruboj snazi, već u savezima.
Bonobo majmuni koriste štapove, kamenje, pa čak i rogove za kopanje, ishranu i vađenje insekata iz stabala drveća. Oni dele hranu, što je retkost u životinjskom carstvu. Mužjaci se upuštaju u agresivne čarke, posebno u nadmetanju u parenju. Za razliku od šimpanzi, bonobi ne vode teritorijalne ratove niti vrše čedomorstvo.
Bonobo majmuni raspršuju seme drveća na velike udaljenosti, pa bi njihov nestanak promenio sastav šuma, a samim tim i dovoe do drastičnih promena u ekosistemu Konga. Uprkos njihovom ekološkom značaju, bonobo majmuni se suočavaju sa izlovljavanjem, krčenjem šuma i ljudskim napadima. Zaštićena područja poput Nacionalnog parka Salonga nude im utočište, ali je čak i u njemu otkriven pad populacije. Zato i jeste ustanovljen Svetski dan bonobo majmuna, kako bi se podigla svest o očuvanju i opstanku ovih divnih stvorenja.
(Telegraf.rs)