Reciklirana hrana često na jelovniku mnogih životinja: Čak 150 vrsta jede ono što izbaci iz sebe

Ono u šta često ugazimo šetajući u prirodi nije samo krajnji proizvod nakon što se hrana pojede, svari i odbaci iz creva životinja. Životinjski feces nekim vrstama može da bude hranljiv i koristan pa ga one ponovo jedu, ističu istraživači u decembarskom izdanju Animal Behaviour. Uzimajući u obzir samo objavljene primere kičmenjaka, autori istraživanja dokumentuju koprofagiju kod više od 150 vrsta životinja, od odraslih crnih medveda do beba koala, prenosi Sciencenews.

Sasvim je normalno da životinje ponekad jedu izmet. Beba koala na taj način uzima korisne mikrobe iz maminih creva, drugi kičmenjaci rutinski sakupljaju hranljive materije koje ostanu iza drugih vrsta u moru ili na kopnu.

Preporučujemo

"Neverovatno je koliko mladunaca životinja jede mamin izmet kako bi se dobre bakterije naselile u njihovim crevima", kaže evolucioni biolog Elejn Džej Pauer. Na listi mladunaca su bebe koale, pustinjske kornjače, noja... "Sticanje" dobrih bakterija samo je jedan od razloga zašto pripadnici nekih vrsta "recikliraju" obroke koje su pojele i potom izbacile iz sebe. E. DŽ. Pauer, evolucioni biolog Sali Bornbuš i klinički nutricionista u zoološkom vrtu Erin Kendrik istraživale su naučnu literaturu o fekalijama kičmenjaka u "Smitsonian National Zoo and Conservation Biology Institute" u Vašingtonu.

Pauer kaže da je "feces dobar izvor hranljivih materija ako se zanemari zaražavanje parazitima". Neke vrste životinja ne mogu da žive bez unošenja fecesa: pika može da preživi oštru zimu oslanjajući se na izmet jaka, ali među najekstremnijim su pećinske ribe koje ne mogu da odu po hranu i zavise od ostataka obroka koje izbace slepi miševi.

Pacovi pojedu do 40 odsto sopstvenog izmeta, a ako su u tome sprečeni, pokazaće nedostatak vitamina B12 i razboleće se, što su uočili istraživači u laboratorijama.

Zečevima, kunićima i drugim malim vrstama koje se hrane biljkama, koprofagija odnosno konzumacija hrane koja je jednom prošla kroz creva funkcioniše kao alternativni način dobijanja obroka koji ponekad teško pronalaze u prirodi.

Kod nekih vrsta, koprofagija funkcioniše na način koji je pokazan na slici kapibare: ova životinja izvodi pravu joga pozu kako bi se našla u poziciji koja joj omogućava da pojede grudvice nesvarene hrane sa zadnjeg dela svog tela.

Jedenje fecesa je jedna od obaveza ranog roditeljstva u svetu životinja: dok se brine o tek rođenim mladuncima, neki roditelji će s vremena na vreme pojesti izmet svojih beba. Ženka crnog medveda koja doji mladunce u jazbini neće izvoditi svoje bebe napolje kako bi obavile nuždu, a nekako mora da očisti životini prostor od njihovih izlučevina i... zna šta mora da uradi.

Ljudska koprofagija se ne pojavljuje u pregledu istraživačke studije, ali biohemičar i istoričar Sači Šri Kanta iz Tokija, objavio je rad o tome da neki tradicionalni lekovi uključuju fekalne elemente. Zapadna medicina koristi fekalne mikrobe u terapijama vezanim za creva, ali se oni plasiraju putem procedure poznate kao kolonoskopija.

(Telegraf.rs)