Da li je prepuštanje miliona psu, mački, kornjači ili zlatnoj ribici nepristojna odluka njihovih vlasnika
Sve više vlasnika dodaju kućne ljubimce u svoje testamente: kako prenose pravne službe službe Velike Britanije, jedan od osam Britanaca koji se raspituju o uslovima oporuke želi da ostavi deo nasledstva ili pak čitavu ušteđevinu svojim krznenim prijateljima. Ponekad je reč o umetničkim delima, dragocenim antikvitetima, vrednim komadima nakita, ali je najčešće u pitanju popriličan novčani iznos koji se ostavljaju u nasledstvo kućnom ljubimcu.
Iako su kućni ljubimci tehnički klasifikovani kao "službene stvari", ne može im se direktno ostaviti novac. Umesto toga, određena suma se može ostaviti identifikovanom staratelju koji će brinuti o pomenutom ljubimcu nakon što vlasnik premine. Dobro je poznato da je vlasnik jednog pauka ostavio testament svom rođaku uz obavezu da čuva ljubimca koga se mnogi ljudi plaše. auka.
"Ovim ostavljam 90.000 funti svom rođaku Džeraldu, kojeg sam mrzeo nakon što me je gurnuo sa penjalice, ali pod uslovom da čuva Hada, mog ljubimca tarantulu. Hadu su potrebni redovni obroci od crva brašnara, a Džerald će morati da spava sa njim u sobi".
Zajednički život vlasnika i ljubimca stvara odanost i razumevanje između njih, pa čak iako je ljubimac dlakava tarantula. Pošto je broj kućnih ljubimaca u Engleskoj enormno porastao, posebno od pandemije korona virusa, sve više vlasnika razmišlja o tome kako da obezbedi siguran život i udobnost svojim malim prijateljima, jer su užasnuti mislima da bi oni mogli da budu odbačeni ili usmrćeni.
Koliko je ipak previše? Opra Vinfri je navodno ostavila 30 miliona dolara za svoja tri španijela, Sani, Sejdi i Loren, ako bude preminula pre njih. Pokojni modni kreator Karl Lagerfeld ostavio je svojoj mački Šupet 1,2 miliona funti i ona zaista uživa u tom novcu. Kako su prenele društvene mreže, ona je nedavno provela 13. rođendan okružena balonima, na pikniku, u krugu Versaja. Godine 2002, izdavač Majls Blekvel ostavio je 11 miliona funti svojoj kokoški Gigu. Kada je pevačica Dasti Springfild umrla 1999. godine, ostavila je nasledstvo svom 13-godišnjem mačku Nikolasu i vrlo konkretna uputstva njegovom srećnom staratelju. Nikolas je jeo samo hranu za bebe uvezenu iz Britanije, svake večeri je slušao Dastine hitove kao uspavanke, a u njegovom krevetu uvek je bila spavaćica koju je Dasti nosila kada je umrla.
Ipak, da li je prepuštanje miliona psu, mački, kornjači ili zlatnoj ribici pomalo nepristojan gest? Da li je mački zaista bila potrebna rođendanska zabava u Versaju i da li je psima Opre Vinfri zaista potrebno 30 miliona funti?
Mnoge dobrotvorne organizacije za životinje zaista dobro rade svoj posao u pogledu obezbeđivanja nasledstva svojim četvoronožnim klijentima. Tokom 90-ih godina 20. veka, čuvene donatorske kutije za Zlatnog retrivera nalazile su se u svakom supermarketu, a Komisija za dobrotvorne svrhe je obelodanila da je Udruženje pasa vodiča za slepe prikupilo višak od 160 miliona funti i "stalo na žulj" drugim dobrotvornim organizacijama za slepe i slabovide osobe, odbijajući da im pomogne.
Vlasnici kućnih ljubimaca su apsolutno slobodni da ostave svoj novac i nasledstvo onome kome žele. Mnogi od njih žele da zbrinu svoje ljubimce kad više ne budu bili s njima. Ali, pitanje je treba li povući granicu i da li svaki hir kućnog ljubimca treba da bude bitniji od dobrobiti namenjene ljudima?
Vlasnik jednog psa, ujedno i pisac ovih redova na Telegrafph.co.uk, duhovito je primetio da njegov pas Denis može da se preseli kod njegove majke ili sestre, ali mu zaista nisu potrebne desetine hiljada funti da bi udobno živeo. On kaže da mu je potrebna "njegova omiljena plišana svinja koju voli kao društo noću u svom krevetu, i da dobije kuvano jaje u podne, zajedno sa keksom i pilećim prsima isečenim na kockice oko pet popodne". Osim ovih "zahteva", Denisova omiljena užina je pica sa govedinom i svakodnevni izlasci najkasnije do 7 ujutro".
(Telegraf.rs)