Teška patnja krznašica na farmama u Finskoj: Lisice imaju otvorene rane, upaljene oči, deformisane šape

Novi snimci sa farmi krzna u Finskoj, glavnog dobavljača krzna za SAD i druge zemlje, otkrivaju užasavajuću patnju životinja: pronađene su lisice sa sirovim, otvorenim ranama, zapaljenskim promenama na očima i deformisanim šapama. Istraga, koju su krajem oktobra sproveli Humane Society International (HSI) i finska grupa za zaštitu životinja Oikeutta elaimille, takođe je otkrila lošu praksu biološke bezbednosti što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za javno zdravlje, piše Worldanimalnews.

Među uznemirujućim nalazima bile su i gojazne "čudovišne lisice" koje se uzgajaju za neprirodno velike prinose krzna. Životinje su imale prekomerne kožne nabore i pokazivale su ponavljajuće ponašanje - znake teškog mentalnog stresa.

Preporučujemo

Tokom poslednje decenije, SAD su iz Finske uvezle krzno u vrednosti od skoro 40 miliona dolara. Finska je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj je uzgoj krzna i dalje legalan. Skoro sve farme krzna finskih lisica su sertifikovane u okviru SAGA šeme koja tvrdi da podržava "najviši nivo dobrobiti životinja". Međutim, istraživači su pronašli lisice koje žive u pretesnim kavezima, gde nisu mogle da se ponašaju prirodno - da kopaju ili trče. Brendovi kao što su Woolrich, Philipp Plein, Yves Salomon i Fendi koriste krzno lisica iz Finske. Uprkos tvrdnjama o etičkim standardima, uslovi na ovim farmama otkrivaju mračnu stvarnost iza mode za krzno.

Nekolicina modnih brendova koji nastavljaju da prodaju krzno iz Finske, kao što su Fendi, Woolrich i Philipp Plein, ne obaziru se na većinu potrošača današnjice koji ne žele da imaju ništa sa zatvaranjem divljih životinja u kaveze tokom celog života koje na kraju bivaju zapaljene gasom ili umiru od strujnih udara koji im se plasiraju u predelu oko polnih organa, izjavio je PJ Smit, direktor modne politike za Humano društvo Sjedinjenih Država i Humano društvo International.

"Zbog ovakvih istraga, ljudi uviđaju pravu cenu krzna i shvataju koliko je to nepotrebno", nastavlja Smit koji tvrdi da se trgovina krznom urušava pred našim očima, ali da taj dan ne dolazi dovoljno brzo da spase milione lisica, rakunskih pasa i vidrica.

Farme krzna su takođe povezane sa izbijanjem COVID-19 i visokopatogenim ptičijim gripom (HPAI), što predstavlja rizik po javno zdravlje. Godine 2023, epidemije HPAI na finskim farmama krzna praćene su čak do populacija divljih galebova. Uvedena su nova pravila o biološkoj bezbednosti, uključujući postavljanje mreže koja drži divlje ptice podalje od kaveza.

Međutim, HSI-jeva istraga je otkrila široko kršenje ovih pravila: na jednoj farmi mreža nije pokrila celu dužinu kaveza, pa je raspadnuto telo divljeg galeba ležalo ispod nastambi lisica.

Napori da se zabrani prodaja krzna dobijaju na snazi. Ove godine, Attleboro i Arlington u Masačusetsu, postali su 15. i 16. gradovi u SAD koji su zabranili prodaju novih krznenih proizvoda. Kalifornija je 2019. zabranila prodaju krzna širom države, a savezno zakonodavstvo, Zakon o virusu kune (HR 3783), uvedeno je 2023. kako bi se okončao uzgoj krzna nerca širom SAD.

U Velikoj Britaniji, HSI-jeva kampanja "Free Britain" prikupila je preko 1,2 miliona potpisa i podršku poznatih ličnosti. Nacrt zakona uveden u oktobru 2024. nastoji da zabrani uvoz i prodaju životinjskog krzna bilo koje vrste životinja, proširujući postojeće zabrane na krzna mačaka, pasa i foka.

Ako bude usvojen, predloženi zakon Velike Britanije okončao bi njeno učešće u okrutnoj globalnoj trgovini krznom i smanjio rizike po javno zdravlje. Kampanja nastavlja da se zalaže za saosećajnu budućnost životinja, oslobođenih patnje koju trpe zbog modne krznene industrije.

Prema podacima koje je objavila Human society international (HSI), desetine miliona životinja pate i umiru svake godine u globalnoj trgovini krznom, a ogromna većina životinja ubijenih zbog krzna drži se u malim kavezima na farmama. Pored fizičkog i psihičkog zlostavljanja zbog zatvaranja i života u malim kavezima, tokom celog života, metode koje se obično koriste za eliminaciju životinja na farmama krzna su podjednako uznemirujuće. Lisice se obično ubijaju analnim strujnim udarom.

Velika Britanija je bila prva zemlja na svetu koja je zabranila uzgoj krzna i od tada je još 21 evropska nacija zabranila tu okrutnu praksu — nedavno Rumunija i Litvanija.

Tokom izbijanja ptičijeg gripa na finskim farmama krzna 2023. godine, kad se verovalo da je došlo do prenošenja patogena sa sisara na sisara, finske vlasti su naredile da se sve životinje na zaraženim farmama (oko 500.000 kuna, lisica i rakuna) ubijeno je radi zaštite javnog zdravlja.

(Telegraf.rs)