Petak BEZ KRZNA: Kako je Black friday postao globalni dan borbe protiv ZLOUPOTREBE ŽIVOTINJA zbog mode

"Petak bez krzna", dan koji je u današnjim okvirima poznatiji kao Black Friday ili Crni petak, ove godine obeležava se 28. novembra, kako bi se osudila ljudska okrutnost u ime mode prema životinjama koje se vekovima žrtvuju zbog svog krzna. Odeća i drugi modni predmeti od krzna smatraju se luksuznim i nose ih uglavnom bogati i slavni kao simbol društvenog statusa. Krzno koje se koristi za izradu ove prestižne garderobe obično se skida sa lisica, rakuna, kuna, kunića, foka, vukova, pa čak i mačaka i pasa.

Svetski dan poznat kao petak bez krzna, jedan je od najznačajnijih globalnih dana u istoriji organizacija za prava životinja i posvećen je bojkotu "šopinga". Glavni cilj je obrazovanje javnosti o tome da stotine miliona ljudi koji nose bilo kakav krzneni odevni komad odobravaju uzgajanje, mučenje i usmrćivanje životinja koje se gaje radi iskorišćavanja u modne svrhe. Zato iskreni ljubitelji i zaštitnici životinja neće stati u redove kako bi nakupovali desetine odevnih predmeta, od kojih neke možda neće nikad više pogledati. Oni će iskoristiti ovaj dan da na pravi način skrenu pažnju na monstruozni scenario davno osmišljenog filma u kome su večiti gubitnici nedužne životinje.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock

Crni petak stigao je iz SAD: to je naziv za petak posle Dana zahvalnosti, "proslavlja" se četvrtog petka u novembru i smatra se početkom sezone božićne kupovine u Sjedinjenim Državama od 1952. godine, kad mnoge prodavnice nude rasprodaje po sniženim cenama i često se otvaraju rano, ponekad već u ponoć, a čitava ova "manifestacija" traje do ponedeljka.

Krzno je bilo među prvim materijalima koje su ljudi koristili za odeću i nosili su ga i lordovi i obični ljudi. Ali to se promenilo između 14. i 17. veka. U Engleskoj je monarhija uvela zakon o raskoši: on je određivao vrstu životinjskog krzna koje su nosile različite društvene klase. Krzno višeg kvaliteta, poput hermelina i sive veverice, bilo je rezervisano za aristokratiju, krzno lisice i dabra išlo je srednjoj klasi, a kozja i ovčija koža nižoj klasi. Međutim, životinja sa krznom bilo je malo, pa je upotreba krzna za odeću bila ograničena.

U 16. veku trgovina krznom uspostavljena je između Francuske, Engleske i Kanade, donoseći masovnu ponudu krzna u evropske zemlje. To je omogućilo da se krzno, posebno dabrovo, koristi za vojnu odeću i svakodnevne dodatke kao što su kape, kapuljače, šalovi i mufovi. Rastuća potražnja za krznenom odećom dovela je do razvoja farmi krzna 70-ih godina 19. veka, učvršćujući trgovinu krznom u Evropi i Severnoj Americi, a ovu potražnju dodatno su ovekovečile filmske i muzičke zvezde između 19. i 20. veka.

Osamdesetih godina 20. veka organizacije za prava životinja počele su da podižu svest o životinjskom krznu i koži u modi i da vode kampanje protiv uzgoja krznašica. Godine 1985, organizacije Trans Species Unlimited (T. S. U.) i Koalicija za ukidanje trgovine krznom (C. A. F. T.) pokrenule su prve nenasilne aktivnosti građanske neposlušnosti u SAD, protestujući protiv krzna u modi u prodavnicama Macy's u Njujorku i Kaliforniji. Iste aktivnosti ponovili su Džordž Kejv i Kres Veluči iz T. S. U. naredne godine, u petak posle Dana zahvalnosti, i to je dovelo do stvaranja "Petka bez krzna".

(Telegraf.rs/Nationaltoday)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.