Šape kod većine domaćih mačaka su bele, zovu ih "čarapicama": Postoji objašnjenje za to

Rešenje ove enigme seže 10.000 godina unazad, kada su ljudi počeli da pripitomljavaju divlje mačke

Većina domaćih mačaka ima bele šapice, koje njihovi vlasnici nazivaju i „čarapicama”. Ipak, ove čarapice se retko viđaju kod divljih mačaka, pa se postavlja pitanje zbog čega su šape naših ljubimaca baš ovakve boje. Rešenje ove enigme seže 10.000 godina unazad, kada su ljudi počeli da pripitomljavaju mačke.

Preporučujemo

Počevši da se bave poljoprivredom, ljudi su se nastanjivali na jednom mestu, što je iziskivalo skladištenje žitarica, ali i bacanje otpadaka hrane. Time su privukli glodare, koji su mačkama pogodovali kao lako pristupačan plen. Neukroćeni praroditelj današnjih domaćih mačaka je evropska divlja mačka, na latinskom Felis silvestris.

Iako je evropska divlja mačka odličan lovac kada odraste, dok je još mače, lak je plen drugim zverima. Zbog toga poseduje krzno koje joj pomaže da se stopi sa okolinom, Ipak, događale su se i genetske mutacije, kako za Live Science objašnjava Lesli Lajons, upravnica Laboratorije za mačju genetiku na Univerzitetu Mizurijevog koledža za veterinarsku medicinu, u SAD.

Nema puno dokaza koji bi nagovestili zbog čega su naši preci pripitomljavali određene jedinke, ali Lajons ističe da šabloni boje i oznaka na krznima današnjih mačaka pokazuju da su praistorijskim poljoprivrednicima omiljene bile jedinke rođene sa oznakama koje su narušavale mogućnost da se dobro kamufliraju. U šumovitom prirodnom staništu divljih mačaka, bele šape su odskakale od svog okruženja, pa su predatori lakše mogli da ih uoče.

Uočili su ih i ljudi, ali iz drugih razloga. Lajons smatra da su im se dopale mačke sa „čarapicama”, pa su ih na osnovu toga birali za uzgajanje. Takođe su pripitomljavali one jedinke koje nisu bile uznemirene prisustvom čoveka. Iako karakterne osobine nisu povezane sa bojom krzna, iz nauci nepoznatih razloga, bele oznake su česta odlika najpitomijih jedinki koje se odabiraju za uzgoj i dalje razmnožavanje. Isti slučaj je i sa konjima, svinjama, miševima, kravama i pacovima.

Ove prepoznatiljive boje i oznake na krznu javljaju se dok je embrion mačke još u razvoju. Ćelije koje ih određuju nalaze se na delu embriona koji će kasnije postati kičmeni stub. Te ćelije polako nastanjuju i ostatak tela, dajući jednobojne mačke, poput crnih i narandžastih jedinki. Ukoliko se ćelije ne nastane svuda po embrionu, maca će biti rođena sa belim šapama, licem, prsima ili stomačićem.

Stoga, zaključak glasi da su bele šapice kod mačaka rezultat mešavine genetskih mutacija, pripitomljavanja i razvojne biologije.

(N. I.)