Vašem prijatelju uginuo je ljubimac: Koje TRI REČENICE UTEHE ne treba ni slučajno da izgovorite

Većina vlasnika kućnih ljubimaca doživi jedan od najvećih gubitaka u životu kad im ugine četvoronožni prijatelj. Kad kućni ljubimac zatvori oči zauvek, ne postoji ništa što će vlasnika oraspoložiti u narednim danima, a razgovor sa njim ponekad može postati veoma neprijatan, jer prosto ne znamo šta da im kažemo i kako da ih utešimo. Smrt ljubimca JESTE deo života, i jednostavno TAKO MORA BITI, jer oni žive kraće od ljudi, ali je bol i tuga zbog gubitka stvorenja koje je danonoćno bilo uz vlasnika, u dobru i zlu, na kiši i suncu, ponekad nepodnošljiva i dugotrajna.

Koje reči treba uputiti vlasniku kome je uginuo ljubimac? Može li bilo kakvo saučešće pomoći da mu bude lakše?

Preporučujemo

Tuga za ljubimcima često nije bitna, minimizira se i zanemaruje

Mnogi vlasnici ponašaju se prema svojim ljubimcima kao prema ravnopravnim članovima porodice. Oni imaju svoje krevete, činije, toalete, sobe, dobijaju torte za rođendan, garderobu i aksesoare, nakit i cipele, a u nekim slučajevima imaju ono što sa životinjama ne treba da ima nikakve veze. Ali, kada neko tuguje za ljubimcem kao za članom porodice, kulturni scenario se menja: tuga ne mora da se vidi javno i ona se minimalizuje, podrška ožalošćenom vlasniku postaje neprijatna, a ako ga niko ne podrži niti obraća pažnju na gubitak, vlasnik se stidi i smatra da nije trebalo toliko da voli životinju.

Tuga nakon gubitka kućnog ljubimca se uglavnom ignoriše: tretira se kao manje važna, manje ozbiljna ili manje vredna podrške od gubitka čoveka.

Nakon što kućni ljubimac ugine, ljudi koji žele da uteše vlasnika često kažu pogrešne reči ili fraze. Iako pokušavaju da pomognu, oni rade suprotno. Psiholozi opisuju ovu vrstu nepriznatog gubitka kao obespravljenu tugu: oblik žalosti koji društvene norme ili institucije ne prepoznaju u potpunosti. Tuga sličnog intenziteta doživljava se nakon pobačaja, raskida, gubitka posla i nakon smrti voljene životinje. Bol je stvaran za osobu koja tuguje, ali ono što nedostaje jeste društvena podrška osobi koja je ožalošćena.

Čak i dobronamerni ljudi žele da pomognu, ali reaguju na način koji često pojača tugu vlasnika.

Evo šta ne bi trebalo reći osobi koja je izgubila kućnog ljubimca.

1. „Ma to je samo životinja...“

Ovakva konstatacija znači da je tugovanje za životinjom preterano i nju izgovore čak i ljudi koji pokušavaju da budu ljubazni. Ali, tuga za ljubimcima nije stvar vrste, već veze. I za mnoge je ta veza nezamenljiva. Ljubimci su utkani u naše rutine, naš emocionalni život i naš identitet. Kad izgubimo ljubimca, nije izgubljena samo životinja: to je bilo biće koje vas je dočekivalo svakog jutra, sedelo pored vas u tuzi, sreći i tišini. To je bio pratilac koji je činio sve da se osećate manje usamljeno.

Ako neko do koga vam je stalo izgubi kućnog ljubimca, jednostavno mu recite „žao mi je“.

2. „Znam kako se osećaš“

Ovo možda zvuči empatično, ali ako niste vlasnik psa ili mačke, ne možete znati kako se vlasnik oseća. Umesto da odgovorite ovo, jednostavno kažite: "To zvuči zaista teško“, „Mnogo mi je žao“, „Tu sam ako želiš da razgovaraš.“ Ne morate da razumete nečiju tugu da biste napravili prostor za nju. Ponekad je samo vaše prisustvo dovoljno.

3. „Uvek možeš nabaviti drugog“

Ljudi koji refleksno ponude ovo "rešenje" kad ne znaju šta drugo da kažu, prikazuju smrt ljubimca kao nešto što se može praktično rešiti. A gubitak nije praktičan, već ličan i tuga nije problem koji treba rešiti. Ova vrsta komentara često zvuči kao korisnička služba nego kao uteha i tretira vezu sa ljubimcem kao zamenljivu, kao da je ljubav nešto što možete zameniti kad se pokvari.

Žurba da se zameni veza umesto poštovanja onoga što je izgubljeno previđa šta je tu vezu učinilo nezamenljivom, a to je ljubav. Ona se ne menja tek tako, niti oni koje gubimo. Zato ponudite brigu koja traje: pošaljite s vremena na vreme nežnu poruku, ukažite mu pažnju ili uradite bilo šta što će mu dati do znanja da ga iz daleka pratite istim povodom zbog koga on tuguje.

Kada ljudi ništa ne kažu

Ljudi često ne znaju šta da kažu nakon što kućni ljubimac ugine i jednostavno ćute. Ali, tišina nije baš dobra, jer ne samo da sahranjuje tugu, već je i izoluje. A tuga koja se čini nevidljivom može biti najteža za podnošenje. Zato, ako neko koga volite izgubi kućnog ljubimca, ne menjajte temu i ne žurite da ga izvučete iz tuge. Ne nudite rešenja, već pružite podršku. Izgovorite ime ljubimca koga više nema, pitajte vlasnika šta mu najviše nedostaje, recite da vam je žao, pustite ga da plače ili poštujte ako ne plače i dopustite mu da se seća.

(Telegraf.rs/Theconversation)