Stručnjak RAZBIO MIT o hipoalergenim ljubimcima: Mogu li ljudi da IZLEČE alergiju na pse i mačke?

Jedna žena, koja je ušla u petu deceniju života, nedavno je nabavila kućnog ljubimca, a prvo pitanje koje su joj prijatelji uputili bilo je: "Zar nisi alergična na pse?" Žena je u detinjstvu imala alergijske reakcije kad je dodirivala mačke i pse, u vidu kijanja, češanja i curenja iz nosa. Njene tegobe s vremenom su se ublažile, pa je u kasnijim decenijama razvila toleranciju na kućne ljubimce. Prvo druženje sa mačićima njene najbolje drugarice završilo se odlaskom zbog natečenih očiju, curenja iz nosa i grebanja u grlu, ali s vremenom su se simptomi smanjivali sve dok nije izostalo čak i kijanje u prisustvu četvoronožaca. Na kraju su se simptomi alergije smanjili toliko da je i sama mogla da udomi psa. Budući da žena ne primećuje jake simptome alergije, nameće se logično pitanje da li je moguće izlečenje od alergije na kućne ljubimce? Na ovo pitanje odgovor je dao doktor veterinarske medicine Darko Drobnjak, koji je pojasnio i druge nedoumice u vezi sa ovim zdravstvenim problemom.

Zašto neki ljudi imaju alergiju na pse i mačke

Alergije su problem ljudi koji ne podnose protein iz pljuvačke kućnog ljubimca. On se obično nalazi na dlaci životinje i prilikom kontakta sa psom i mačkom, alergični brzo osete iritaciju, svrab očiju i počnu da kijaju. Teški slučajevi alergija izazivaju ozbiljne reakcije i sa njima ne treba eksperimentisati. Alergije na kućne ljubimce variraju po težini i mnogi ljudi će ih imati doživotno, ali istraživanja pokazuju da blage alergije mogu postati manje teške zahvaljujući proizvodima za kontrolisanje alergije kojih na tržištu ima zaista mnogo, kaže dr Drobnjak.

Šta uzrokuje alergije na kućne ljubimce i kako se one manifestuju, koji kućni ljubimci su "najgori" alergeni i da li postoje hipoalergeni kućni ljubimci? Osnovni uzrok svih alergija, pa i onih na kućne ljubimce, često ostaje nepoznat, ali je jedan od mogućih faktora rizika porodična istorija ekcema, astme ili alergija na životnu sredinu i hranu. Neka istraživanja sugerišu da određeni faktori u ranom životu mogu povećati verovatnoću razvoja alergija, uključujući rođenje carskim rezom, ishranu prilagođenim veštačkim mlekom ili rano izlaganje antibioticima.

Dlaka kućnih ljubimaca nije uzrok alergija pojedinih osoba, kako se uobičajeno misli: problem prave proteini iz pljuvačke životinja, urina i peruti (mrtvih ćelija kože) koji se raspršuju dok se psi i mačke linjaju, a sporni proteini se "kombinuju" sa buđi, polenom i drugim alergenima što samo udvostručuje probleme.

Alergija nastaje kada imuni sistem čoveka reaguje na stranu supstancu, u ovom slučaju protein iz peruti kućnih ljubimaca, podseća dr Drobnjak. Kada je neko sa osetljivim imunološkim sistemom izložen ovim proteinima, njegovo telo ih tretira kao uljeze i izaziva alergijsku reakciju koja se pojavljuje na koži kao koprivnjača ili ekcem i izaziva respiratorne tegobe. Imuni sistem čoveka proizvodi proteine poznate kao antitela: ona štite od svih uzroka koji prete da naškode zdravlju, a isto je i kad imate alergiju: vaš imuni sistem proizvodi antitela koja identifikuju određeni alergen kao nešto štetno, pojašnjava dr Drobnjak. Alergije na kućne ljubimce izazivaju širok spektar simptoma, a težina njihove manifestacije varira od osobe do osobe. Najčešći pokazatelji alergije su: curenje iz nosa (obično bistar, redak sekret), zapušen nos, postnazalno curenje (sluz se sliva sa zadnjeg dela nosa niz grlo), kijanje, svrab u nosu, očima, ušima i ustima, crvene i suzne oči, otok oko očiju, kašalj, osip, zviždanje u grudima.

Koji kućni ljubimci su najbolji izbor alergičnih osoba

Ne može se predvideti koje će rase pasa ili mačaka biti najmanje iritantne za vlasnika, jer njegova individualna osetljivost može značajno da varira. Alergeni koji dolaze od mačaka, pasa i konja nalaze se u ćelijama kože koje životinje odbacuju linjanjem (perut), kao i u njihovoj pljuvački, urinu, znoju i dlaci. Perut je poseban problem, jer je sitna i zanemarljiva i dugo ostaje u vazduhu, uz najmanju cirkulaciju vazduha, lako se taloži u tapaciranom nameštaju i lepi se za garderobu i ostale tekstilne predmete, podvlači dr Drobnjak. Alergeni se takođe lepe za zidove i mogu da izazovu probleme čak šest meseci nakon odlaska životinje iz doma.

Alergene ne proizvode samo mačke i psi: oni se nalaze na dlaci, u peruti, pljuvački i urinu drugih životinja, poput miševa, gerbila, hrčaka, zamoraca, kunića... Prašina iz podloge u njihovim kavezima (poput piljevine) takođe je odgovorna za manifestaciju alergija, jer se prenosi vazduhom. Vlasnici koji imaju jake manifestacije alergije možda će imati više sreće sa kućnim ljubimcima koji nemaju krzno ili perje. Među životinjama koje najmanje izazivaju alergije su: vodozemci (žabe, daždevnjaci...), ribe i gmizavci (gušteri, zmije, kornjače).

Da li postoje hipoalergeni kućni ljubimci

Dr Drobnjak kaže da je pitanje "koje rase pasa i mačaka su hipoalergenske" jedno od najčešće postavljanih od strane potencijalnih vlasnika kućnih ljubimaca. Njegov konkretan i ujedno najjednostavniji odgovor je sledeći: sve životinje mogu da proizvode alergene, a termin "hipoalergenski kućni ljubimac" nije adekvatan. Dr Drobnjak pojašnjava da nijedna životinja nije potpuno bez alergena. Neke rase pasa i mačaka mogu manje da ispuštaju perut ili da proizvode niže nivoe alergenih proteina, što može značajno smanjiti simptome kod nekih ljudi, ali ne postoji rasa koja je potpuno hipoalergena. Dr Drobnjak zato uvek upozorava vlasnike kućnih ljubimaca da se ne oslanjaju previše na pojam "hipoalergene rase", jer je tu uglavnom reč o kontrolisanju situacije sa alergijom nego o njenom potpunom izostanku.

Mogu li ljudi da prebole alergije na kućne ljubimce

Pojedine osobe s vremenom doživljavaju smanjenje simptoma alergijske reakcije na perut, odnosno protein iz životinjske dlake, posebno uz konstantnu izloženost njegovim niskim nivoima i upotrebu medikamenata za ublažavanje simptoma alergija. Mnogi ljudi sa alergijama na dlaku ljubimaca navode da se njihovi simptomi smanjuju redovnim izlaganjem životinji i kontaktu sa njom. Ovo se često primećuje kada napuste okruženje sa kućnim ljubimcima i dožive iznenadno pogoršanje simptoma po povratku. Usled postojanja nejasnoća da li je ovo poboljšanje posledica stvarnog stvaranja tolerancije na alergen tokom vremena ili zato što su se navikli da žive sa simptomima i tek nakon određenog perioda odsustva primećuju njihovu ozbiljnost, pitali smo dr Drobnjaka za mišljenje.

Neke studije otkrile su da deca koja žive sa psom u prvoj godini života imaju bolju otpornost na infekcije gornjih disajnih puteva tokom detinjstva nego deca koja u tom uzrastu nemaju psa. U nekim zemljama dostupna je imunoterapija kao dugoročni tretman za blage alergije na kućne ljubimce, posebno za one koji su alergični na perut mačaka, pasa ili konja i pod uslovom da je nadgleda medicinski stručnjak. Ona deluje tako što postepeno izlaže imuni sistem malim, kontrolisanim količinama alergena, pomažući telu da s vremenom smanji svoju preteranu reakciju. Iako se rezultati imunoterapije razlikuju od osobe do osobe, mnogi ljudi primećuju ublažene simptome alergije, smanjenu potrebu za lekovima i poboljšanu kontrolu astme i imaju bolji kvalitet života. Imunoterapija se obično razmatra kada su simptomi alergija umereni ili teški, kada dnevni lekovi za alergije nisu dovoljno efikasni ili kada izbegavanje kućnog ljubimca nije moguće.

Kako da ublažite manifestaciju alergije na kućnog ljubimca

Da biste samostalno, u domu u kome živite sa ljubimcem na koga ste "alergični", smanjili uticaj alergena na svoje zdravlje, stručnjaci alergolozi predlažu kombinaciju mera za kontrolu alergena:

* Kućni ljubimac ne treba da boravi u vašoj spavaćoj sobi.

* Ne dozvolite kućnom ljubimcu da sedi ili spava na nameštaju presvučenom tekstilom kao što su sofe, jastuci, kreveti.

* Vrućom vodom perite tekstilne predmete koje koristi ljubimac, posebno prekrivače, ćebad i jastuke na kojima spava.

* Prečišćivači vazduha pomažu u smanjenju alergena u vazduhu u zatvorenom prostoru.

* Redovno koristite terapiju za ublažavanje simptoma alergije.

* Obavezno operite ruke nakon dodirivanja ljubimca ili ako vam liže ruke.

* Redovna higijena ljubimca od strane osobe koja nije alergična na njihovu perut može umanjiti problem vlasnika sa alergijom.

* Što češće uklanjajte prašinu kako biste sveli perut kućnih ljubimaca (kao i grinje i druge alergene) na minimum.

* Čistite tepihe usisivačem (sa HEPA – visokoefikasnim filterom za čestice vazduha), a tvrde podne površine perite toplom vodom sa sapunom.

* Mekani nameštaj poput jorganskih prekrivača, zavesa, jastuka i igračaka perite u mašini za veš, na programu za pranje sa toplom vodom.

* Čistite kaveze i krevete ljubimaca na otvorenom i redovno menjajte podloge (pesak, piljevinu, prekrivače...) natopljene urinom i drugim telesnim izlučevinama.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.