Psi i šetnja po lošem vremenu: Kada su njihovi izgovori stvarni, a kad vlasnici traže opravdanje?

Pada ledena kiša ili sneg, duva vetar, vreme je hladno i jadno: uzimate kaput sa čiviluka, a vaš pas stoji pred vratima i gleda širom otvorenih očiju, gotovo preklinjući da ga nikud ne vodite. Ali, da li on želi da ostane u kući jer je loše vreme ili je to zapravo vaša želja? I pre nego što počnete da krivite vetar, bare, bljuzgavicu ili navodnu mržnju psa prema kiši, zapitajte se da li projektujete sopstveno neraspoloženje na svog ljubimca koji je stručni čitač vaših emocija koje primećuje i odražava.

Mnogim vlasnicima svakodnevna šetnja ljubimca teško pada. Šetnje su važne za fizičko zdravlje psa, mentalnu stimulaciju i ravnotežu u ponašanju, ali postoje dani kada je izlazak napolje jednostavno pretežak. Vlasnik tako ume da prebaci krivicu na psa i kaže: "On ionako mrzi kišu, hladno mu je, pogledajte mu lice – očigledno ne želi da ide..." i vraća se na udobnu sofu. Ali, da li time projektuje sopstvenu nelagodnost na svog psa? Da li psi mrze kišu i sneg ili kopiraju raspoloženje vlasnika?

Preporučujemo

Prvo isključite realne probleme psa

Pre svega treba proveriti da li pas ima očigledne fizičke razloge da izbegava loše vreme. Ponekad se zaista radi o njima i odbacivanje istinske nelagodnosti nije fer. Tako psi sa tankom dlakom brzo gube toplotu po hladnom, vlažnom vremenu, a manji ili mršaviji psi se brzo rashlade. Štenci i stariji psi manje efikasno regulišu temperaturu, a vlažni uslovi mogu pogoršati bolove ili ukočenost u zglobovima. Neke rase teško se prilagođavaju određenim vremenskim uslovima: rase sa tankom dlakom, poput hrta, vipeta i čivave osećaju neprijatnost čak i na kiši, a brahiocefalne rase (mops, buldog...) imaju problema sa toplotom i vlagom zbog ograničenih disajnih puteva.

Kiša ne samo da izgleda drugačije psima, oni je osećaju drugačije i ona im zvuči drugačije. Kiša može pojačati buku, poremetiti mirisne tragove i pas je može osećati kao neprijatnost na osetljivim ušima, licu i brkovima, pa mu predstavlja senzorno opterećenje.

Ako pas pokazuje znake istinske nelagodnosti: drhtanje, smrzavanje u mestu, odbija da hoda ili drugu fizičku neprijatnost, ne ignorišite te signale. Vodootporna dlaka, kraća ruta ili dan koji ćete provesti zabavljajući se u zatvorenom prostoru mogu biti dobar izbor.

Psihologija projekcije ili kada treba okriviti psa

Projekcija je dobro uspostavljeni psihološki odbrambeni mehanizam koji omogućava da svoja neprijatna osećanja pripišemo nekom drugom umesto da se direktno suočimo sa njima. U kontekstu šetnje pasa nudi zgodnu emocionalnu prečicu: ako pas ne želi da ide, ne moram da priznam da i ja ne želim. Pošto naši kućni ljubimci ne mogu verbalno da saopšte svoje želje, lako je da sami popunimo praznine.

Istraživanje otkriva da ljudi često pogrešno tumače emocije i ponašanje pasa kroz sopstveni objektiv, a ne kroz objektivne pseće signale. Drugim rečima, kada je vreme loše i osećamo se nevoljno, verovatno ćemo pretpostaviti da se i pas oseća isto. Povremeno preskakanje nije neuspeh: fleksibilnost je deo stvarnog života, a problem nastaje kada ova opravdanja postanu uobičajena i pitanje je da li smo dovoljno svesni da sebi to priznamo.

Psi nas ne samo posmatraju, već i upijaju naše ponašanje, reakcije i emocije. Oni će primetiti i najmanje promene u našem telu, izrazu lica, pa čak i u mirisu koji emitujemo, a te informacije će uticati na njihovo ponašanje. Šetnje (koje su obično super zabavne i redovne) su pune značenja: psi brzo uče znakove koji im signaliziraju šta sledi. Tako cipele, kaput, ključevi, kese za izmet, povodac često nakon samo nekoliko ponavljanja psu znače pripremu za izlazak. Ali nije stvar samo u rutini, već i u emocijama. Ako vlasnik nije voljan da izlazi, posebno po lošem vremenu, to nevoljstvo se pokazuje na suptilne načine: oklevanje, sporiji pokreti, ravnomerni ton. I pas to primećuje, pa takva vlasnikova emocionalna promena utiče i na njega. Vlasnik koji žuri ili se mršti daje psu do znanja da mu se izlazak ne mili, pa će takva osoba skratiti vreme boravka napolju i uskratiti psu uobičajene rutine njuškanja, trčanja i obavljanja nužde. S vremenom, kiša ili hladnoća mogu postati znak koji predviđa napet ili neprijatan izlazak, čineći da pas deluje nevoljno da izađe po lošem vremenu, čak i ako ono nije njegov problem.

Ponekad pas uopšte ne reaguje na loše vreme, ali reaguje na ono što loše vreme znači. Dakle… ko zaista ne želi da šeta?

(Telegraf.rs/Kinship)