Kombinacija opasna po život ljubimca: Ukoliko imate ovo cveće u kući, odmah ga sklonite na sigurno
Ljiljani nisu opasni samo za mačke, već i za pse. Saznajte koje vrste ljiljana su otrovne za kućne ljubimce, u kojoj meri i kako da prepoznate simptome trovanja kod njih
Mačke su po prirodi radoznala stvorenja. Sa druge strane, ljiljani su izuzetno popularni širom sveta i često se mogu videti u mnogim baštama, cvećarama, vazama, saksijama. Iako svojim veličanstvenim i mirisnim cvetovima osvajaju mnoga srca, ljiljani su veoma otrovni i predstavljaju ozbiljnu pretnju za mačke.
Zapravo, cela biljka je otrovna: stabljika, lišće, cvet, polen, pa čak i voda u vazi. Ako pojede samo malu količinu lišća ili latica, poliže nekoliko zrna polena sa svog krzna ili popije malo vode iz vaze, mački mogu da otkažu bubrezi u roku od 3 dana.
Toksin iz ljiljana koji pogađa samo mačke još uvek nije identifikovan, navodi FDA.
Psi, koji pojedu ljiljan, mogu da dobiju manju uznemirenost stomaka, ali ne dolazi do prestanka rada bubrega.
Rani simptomi trovanja kod mačaka uključuju smanjenje aktivnosti, balavljenje, povraćanje i gubitak apetita. Ovi simptomi javljaju se odmah, odnosno do 12 sati nakon trovanja. Znaci oštećenja bubrega javljaju se od 12 do 24 sata nakon trovanja i uključuju pojačano mokrenje i dehidraciju. Prestanak rada bubrega događa se u roku od 24 do 72 sata, što dovodi do smrti, ako se mačka ne leči. Rana intervencija od strane veterinara može da povećanja šanse da životinja preživi. Međutim, ako lečenje počne 18 sati ili više nakon trovanja, mačka se uglavnom ne može spasiti.
Vrste ljiljana koje su najopasnije za mačke su:
- Lilium asiaticum
- Hemerocallis species
- Lilium longiflorum
- Lilium speciosum
- Lilium orientalis
- Lilium speciosum var. rubrum
- Lilium ‘Stargazer’ – hibrid
- Lilium tigrinum ili lancifolium
- Lilium philadelphicum ili umbellatum
Ukoliko imate mačku, budući da su ovi ljiljani toliko opasni za nju, najbolje je da ih ne unosite u kuću. Takođe, ne preporučuje se da ih sadite u bašti, ukoliko vaša mačka izlazi napolje ili ako komšije imaju mačku koja izlazi napolje.
Ostale vrste ljiljana koje su veoma otrovne za mačke i pse
Đurđevak i plameni ljiljan su veoma opasni za mačke, ali i za pse.
Đurđevak sadrži toksine koji izazivaju nepravilan rad srca, a koji može da bude opasan po život ovih kućnih ljubimaca. Drugi simptomi trovanja uključuju povraćanje, dijareju i slabost.
Koren plamenog ljiljana, ukoliko ga pas ili mačka zvaću, može da sadrži dovoljno toksina da uzrokuje prestanak rada sistema nekoliko organa.
Manje toksični ljiljani za mačke i pse
Kala i spatifilum (poznata i pod nazivom ljiljan mira) sadrže nerastvorljive kristale kalcijum oksalata (kristale koji nisu rastvorljivi u vodi). Kada mačka ili pas zagrizu ili žvaće biljku, kristali se oslobađaju i iritiraju usta, jezik, grlo i jednjak. Znaci se mogu odmah primetiti, a uključuju dodirivanje njuške šapama (usled bolova u ustima), balavljenje, izlaženje pene, cviljenje (mnjaukanje), povraćanje ili dijareja. Simptomi obično nestaju sami. Problemi sa disanjem zbog oticanja usta i disajnih puteva mogu da se jave, ali su retka pojava.
Alstromerija ili peruanski ljiljan sadrži toksine koji uzrokuju blage smetnje u stomaku (povraćanje i dijareju) ukoliko pas ili mačka progutaju veliku količinu ove biljke. Simtomi obično nestaju sami.
Odlazak kod veterinara
Ukoliko sumnjate da je vaša mačka pojela bio koji deo ljiljana ili progutala njegov polen ili da je pila vodu iz vaze u kojoj držite ljiljan, odmah pozovite svog veterinara. Zavisno od vrste ljiljana, možda je neophodna hitna medicinska pomoć. Savet je da se kod veterinara ponese ljiljan (ili da ga slikate telefonom). To će pomoći veterinaru da proceni da li je reč o vrsti koja je visoko toksična ili ne.
(T. T.)