Kada vaga krije pravi problem: Lažna gojaznost, sarkopenija i koliko je to opasno kod starijih pasa

Sarkopenija kod pasa predstavlja progresivni gubitak mišićne mase, snage i funkcije koji nastaje kao posledica procesa starenja, a da pritom nije direktna posledica bolesti, pothranjenosti ili gladovanja. Za razliku od kaheksije, kod koje dolazi do ubrzanog propadanja i mišićnog i masnog tkiva, sarkopenija se razvija postepeno i usko je povezana sa biološkim starenjem organizma. Iako se često smatra neizbežnim delom starosti, gubitak mišićne mase ne treba posmatrati kao normalnu pojavu kod psa koju nije moguće usporiti. Pravovremenim prepoznavanjem i odgovarajućim merama moguće je značajno očuvati pokretljivost, snagu i kvalitet života starijeg psa.

Preporučujemo

Simptomi sarkopenije kod psa

Glavni simptom sarkopenije jeste postepeno smanjenje mišićne mase, pri čemu pas može zadržati istu telesnu težinu ili čak dobiti na težini zbog povećanog nakupljanja masnog tkiva. Ovo stanje, poznato kao sarkopenična gojaznost, često dovodi vlasnike u zabludu, jer vaga ne pokazuje značajnije promene, dok mišići na leđima, karlici, butinama i ramenom pojasu postaju sve tanji i slabiji.

Vlasnici najčešće primećuju da se pas teže podiže nakon odmora, sporije ustaje iz ležećeg položaja, nerado skače u automobil ili na nameštaj, izbegava penjanje uz stepenice, brže se zamara tokom šetnje ili pokazuje nestabilnost zadnjih nogu. Kako mišići gube svoju snagu, zglobovi trpe sve veće opterećenje, što dodatno pogoršava simptome osteoartritisa i drugih degenerativnih promena lokomotornog sistema, stvarajući začarani krug sve manje aktivnosti i sve izraženijeg gubitka mišića.

Razvoj sarkopenije posledica je više međusobno povezanih procesa koji prate starenje organizma. Sa godinama opada sposobnost mišićnih ćelija da stvaraju nove proteine i obnavljaju oštećena vlakna, dok istovremeno organizam slabije reaguje na unos proteina iz hrane i fizičku aktivnost, što dodatno usporava regeneraciju mišića. Tome doprinose i hronično zapaljenje niskog intenziteta, promene u nivou pojedinih hormona, smanjenje broja nervnih vlakana koja kontrolišu mišiće, kao i prirodno opadanje fizičke aktivnosti. Kada pas postane manje aktivan, mišići gube stimulans neophodan za održavanje svoje mase i snage, pa njihov gubitak postaje još izraženiji. Stariji psi često imaju i slabiju sposobnost varenja i iskorišćavanja pojedinih hranljivih materija, zbog čega ni ishrana koja je bila odgovarajuća u mlađem uzrastu više ne zadovoljava potrebe mišićnog tkiva.

Dijagnostikovanje i lečenje sarkopenije

Dijagnostikovanje sarkopenije zasniva se na detaljnom kliničkom pregledu i proceni mišićnog stanja. Veterinar opipavanjem i vizuelnim pregledom procenjuje razvijenost mišića u predelu lobanje, vrata, lopatica, kičme, karlice i butina, a istovremeno određuje i telesnu kondiciju kako bi razlikovao gubitak mišićne mase od gubitka masnog tkiva. Ne postoji jedan laboratorijski test kojim se sarkopenija može potvrditi, zbog čega je važno isključiti druga oboljenja koja mogu izazvati mršavljenje i propadanje mišića. Analize krvi i urina, a po potrebi i dodatna dijagnostika, pomažu veterinaru da utvrdi da li je reč o prirodnom procesu starenja ili o bolesti koja zahteva drugačiji pristup lečenju.

Lečenje sarkopenije ne zasniva se na jednom leku, već na kombinaciji pravilne ishrane, prilagođene fizičke aktivnosti i redovnog veterinarskog praćenja. Ishrana treba da obezbedi dovoljne količine visokokvalitetnih i lako svarljivih proteina koji sadrže esencijalne aminokiseline neophodne za obnovu mišićnog tkiva, pod uslovom da pas nema oboljenja koja zahtevaju ograničen unos proteina. Pojedinim psima veterinar će preporučiti specijalizovanu hranu namenjenu starijim ljubimcima, obogaćenu antioksidansima, omega-3 masnim kiselinama i drugim nutrijentima koji doprinose očuvanju mišićne mase. Posebnu pažnju privlače omega-3 masne kiseline zbog svog protivupalnog dejstva, kao i metabolit aminokiseline leucina koji stimuliše sintezu mišićnih proteina i može doprineti usporavanju njihovog propadanja.

Jednako važnu ulogu ima i redovna fizička aktivnost. Potpuni odmor i izbegavanje kretanja ubrzavaju gubitak mišićne mase, dok pravilno dozirano vežbanje podstiče očuvanje snage i pokretljivosti. Umerene šetnje, lagane vežbe ravnoteže, kontrolisano savladavanje blagih prepreka, plivanje kada je moguće i programi fizikalne rehabilitacije mogu pomoći u očuvanju mišićnog tonusa bez prekomernog opterećenja zglobova. Intenzitet aktivnosti mora biti prilagođen starosti, kondiciji i eventualnim pridruženim bolestima kako bi se izbegle povrede i dodatni zamor.

Iako se proces starenja ne može zaustaviti, sarkopenija ne mora značiti gubitak kvaliteta života. Redovni veterinarski pregledi, rano prepoznavanje prvih znakova propadanja mišića, pravilno izbalansirana ishrana i svakodnevna prilagođena fizička aktivnost mogu značajno usporiti napredovanje ovog stanja. Na taj način starijim psima omogućava se da duže zadrže snagu, pokretljivost i samostalnost, što direktno doprinosi njihovom zdravlju i dobrobiti u poznim godinama.

(Telegraf.rs/PetMD)