Tajgan nije pas za stan ni za grad: Kako živi izdržljivi stanovnik stepe koji se ne prodaje već samo poklanja

Usred negostoljubive lepote planinskih masiva Kirgstana, gde se život rađa iz kamena, vetra i tišine, vekovima je uz bok konjanicima i lovcima koračao pas čiji je izgled elegantan poput duhova stepe, a snaga ukorenjena u samoj postojanosti nomadskog života. Tajgan, poznat i kao kirgiski hrt, nije pas za salone, ni za parade — on je pas za zoru, za planinske prevoje i za lov na vuka u senci orla. Tajgan je više od psa: on je legenda, živa slika narodne duše, čuvar tradicije i simbol nepokorenosti.

Poreklo i kulturni značaj tajgana

Tajgan je autohtona rasa Kirgizije, uzgajana vekovima među nomadskim narodima Tjen Šana. Njegovo poreklo seže duboko u prošlost, a pretpostavlja se da je u dalekim vremenima formiran ukrštanjem istočnjačkih hrtova (tipa saluki) sa lokalnim pastirskim psima, uz selekciju isključivo prema sposobnosti za preživljavanje i lov. Kirgizi su tajgana koristili za lov na vuka, lisicu, divlju kozu, pa čak i leoparda, često u tandemu sa orlovima krstašima (berkutima). U ovom drevnom trojstvu: čovek – pas – orao, tajgan je imao svoju posebnu ulogu: ne samo da nanjuši i proganja, već i da zadrži plen dok orao ne sleti. U narodnoj tradiciji tajgan nije bio samo pomoćnik, već ponos i amajlija; dobri primerci nisu se prodavali, samo su bili poklanjani u znak poštovanja.

Preporučujemo

Izgled i standard tajgana

Kako navodi Wisdom panel tajgan je planinski hrt, anatomski prilagođen brzom kretanju u razređenom vazduhu i preko kamenitog terena. Elegancija salukija i snaga kavkaskog psa sjedinjeni su u telu tajgana koje ne odaje krhkost, već otpornost. Visina u grebenu je 60–70 cm (mužjaci), ženke su nešto manje, težine između 25–35 kg, duge svilenkaste dlake, sa karakterističnim čupercima (perjanicama) na ušima, repu i nogama.

Boja dlake može biti različita: crna, crna sa paležom, krem, siva, crvena, retko tigrasta. Maska na licu je česta, a oči tamne, bademaste i izražajne. Rep je osoben — dug, visoko nošen, sa dvostrukim zavojem (poput spirale), što se smatra poželjnom osobinom rase. Kretanje tajgana je gipko, gotovo nečujno, sa izraženom sposobnošću da menja brzinu i pravac u deliću sekunde što je idealno za planinski teren.

Temperament i karakter tajgana

Tajgan je inteligentan, ozbiljan i nezavisan, ali izuzetno privržen svojoj porodici. Ne traži pažnju, ali duboko pamti svaku pruženu nežnost. U odnosu sa vlasnikom razvija tihu, duboku lojalnost: neće skakati od radosti, ali će tiho leći uz njegove noge i gledati mu u dušu. Sa strancima je rezervisan, ponekad nepoverljiv, što nije znak agresije već samosvesti. Prema drugim psima ume biti dominantan, što je posebno karakteristično za mužjake. U lovu je neumoljiv, precizan, brz i tih. Njegova čula, posebno vid i sluh su besprekorni. U svakodnevici, međutim, tajgan je mirna, čak flegmatična životinja, sa izraženom potrebom za prostorom i tišinom.

Zdravlje i vitalnost tajgana

Tajgan je pas formiran isključivo prirodnom selekcijom – bolestan pas u kirgiskoj divljini jednostavno nije preživljavao. Zbog toga, rasa se odlikuje izuzetnom vitalnošću i čeličnim zdravljem.

Nisu poznate specifične nasledne bolesti, ali zbog male genetske baze i slabe sistemske selekcije u novijim vremenima, može se javiti displazija kukova mada daleko ređe nego kod zapadnih rasa pasa. Takođe, ako se hrani komercijalnim hranama, mogu se javiti problemi sa zubima, a poznati su slučajevi progresivne atrofije mrežnjače, mada je to ekstremna retkost. Tajgan živi u proseku 12–14 godina, mada zdrave i dobro uzgajane jedinke neretko dožive i starost od 16 godina.

Uslovi držanja i potrebe tajgana

Tajgan nije pas za zatvoren prostor i za život u stanu: on traži veliko dvorište ili prostranstvo gde može slobodno da trči. Preferira suvu, hladniju klimu sa malo vlage, tišinu i stabilnost jer ne voli buku, gužvu ni histeriju, i fizičku aktivnost, ali ne u vidu dugih šetnji na povocu, već slobodnog kretanja. U urbanim sredinama tajgan pati: nije hiperaktivan, ali njegova psiha vene ako je zatvoren. Idealan je za vlasnike na selu, planini ili one koji često borave u prirodi.

Uzgoj i pravni status tajgana u Srbiji

U Srbiji, tajgan je izuzetno retka rasa. Kinološki savez Srbije formalno priznaje rase pod okriljem FCI, ali tajgan nije zvanično priznat kao međunarodni FCI standard – iako Kirgizija već duže vreme vodi kampanju za njegovu punu standardizaciju. Ipak, tajgan se može registrovati pod nacionalnim standardima (kao “nepriznata rasa” – status provisional breed), uz uslove:

- dokaz o poreklu (najčešće iz Kirgizije ili Rusije)

- veterinarski pasoš i mikročip

- polaganje uzgojnog pregleda kod KSS-a

- test socijalizacije i zdravstveni pregled (kukovi, srce, oči)

Uvoz je moguć uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede i poštovanje propisa o uvozu pasa. Uzgoj u Srbiji bi bio pionirski poduhvat, ali — izvodljiv.

Tajgan nije pas za svakoga: on ne postoji da bi bio ukras, ni da bi ispunjavao očekivanja savremenog sveta. On je pas koji donosi deo epohe sa sobom, kao čuvar planinske tišine i lovac sa dušom. Onome ko u njemu prepozna više od psa, tajgan postaje veran pratilac, senka na horizontu i duh stepe koji se ne vezuje povocem, već poverenjem.

(Telegraf.rs)