Zaboravljene rase Japana: Ko su hokaido, kiso i drugi konji koji su oblikovali istoriju Zemlje izlazećeg sunca

Da li ste znali da u Japanu postoji samo osam autohtonih rasa konja, od kojih su neke kritično ugrožene?

Preporučujemo

Često se misli da nisu postojale autohtone rase konja u Japanu, ali ih ima, i to osam: iako su svi poniji, igrali su važnu ulogu u japanskoj istoriji, korišćeni su za rad, ali i u borbama. Nažalost, sve rase su veoma retke i, da nema organizacija koje se bore za njihov opstanak, neke od njih već bi izumrle.

1. Hokaido (Dosanko)

Hokaidski konj, poznat i kao dosanko, rasa je poreklom sa ostrva Hokaido u Japanu. To je izdržljiv i svestran konj, pogodan za jahanje, vožnju i rad. Hokaidski konji su poznati po inteligenciji, blagom temperamentu i sposobnosti da se dobro snalaze u hladnim klimatskim uslovima.

Smatra se da rasa potiče od konja dovedenih na Hokaido koje su ostavili ribari, pa su se prilagodili surovoj klimi, razvijajući karakterističnu snagu i izdržljivost. Hokaidski konji su srednje veličine, visoki oko 144–152 cm, jednobojni su (kestenjasti, crni, smeđi) i poznati su po gustoj dvostrukoj dlaci, jakim nogama i poslušnosti. Za razliku od drugih japanskih rasa konja, dosanko se ne smatra ugroženim. Koristi se u šumarstvu, poljoprivredi i rekreativnom jahanju na Hokaidu.

2. Kiso

Kiso konj je rasa poreklom iz planina Kiso u Japanu. To je mali i okretan konj, pogodan za nošenje tovara i jahanje. Kiso konji su poznati po sigurnom hodu, izdržljivosti i sposobnosti da nose težak teret. Veruje se da potiču od konja sa visoravni Centralne Azije ili od mongolskih konja sa travnatih područja. Kiso konji se uzgajaju u Japanu vekovima i korišćeni su u vojne i poljoprivredne svrhe. Kiso konji su mala do srednje velika rasa, visoki 132–142 cm i poznati su po kestenjastoj ili crnoj boji dlake, snažnim nogama i poslušnom temperamentu. Nažalost, kiso konji su kritično ugroženi. Krajem 19. veka, carska vojska vlade Meidžija odlučila je da poboljša i proširi rasu, što je negativno uticalo na njihovu čistokrvnu populaciju. U toku su napori za očuvanje ove istorijske rase.

3. Misaki

Konj rase misaki je kritično ugrožena rasa ponija iz Japana. On je nežan i živi u prirodnom okruženju, u divljim krdima na ostrvu Kjušu. Misaki je proglašen japanskim nacionalnim prirodnim blagom 1953. godine. Tačno poreklo konja rase je nejasno, iako se veruje da se razvio od raznovrsnih konja iz raznih delova Azije. To je mali konj, visok između 112 i 135 cm, kestenjaste boje, crvenkasti, smeđ ili crn. Bele šare na licu ili nogama veoma su retke kod japanskih konja, a misaki nije izuzetak. Nažalost, njegova populacija je drastično smanjena nakon Drugog svetskog rata, te je danas preostalo oko 100 misaki konja.

4. Noma

Noma je kritično ugrožena rasa malih konja poreklom iz Japana, sa ostrva Šikoku, najmanjeg od četiri glavna ostrva Japana, a ime je dobio po bivšem okrugu Noma, najsevernijem delu nekadašnje provincije Ijo, sada prefekture Ehime. Noma je najmanji od osam autohtonih rasa konja Japana i potiče od mongolskih konja dovedenih u Japan u 17. veku. Prvobitno su uzgajani kao ratni konji, ali zbog bolesti i nedostatka hrane na Umašimi (Konjskom ostrvu), dati su seljacima u okrugu Noma, koji su ih ukrštali i stvorili rasu noma koju danas poznajemo.

Noma su veoma mali, čak i po standardima ponija: visoki su oko 104 cm, a boja im je kestenjasta, crna ili smeđa. Poznati su po blagom temperamentu, inteligenciji i sigurnim nogama, ali ih je u Japanu ostalo jedva 80 i smatraju se nacionalnim blagom.

5. Taišu

Konj taišu ili cušima je retka rasa malih konja sa ostrva Cušima u Korejskom moreuzu, u prefekturi Nagasaki, u Japanu. Ovi blagi konji su korišćeni za transport i poljoprivredu na ostrvu. Na Cušimi je početkom 20. veka bilo više od 4.000 konja taišu, ali su motorizacija i mehanizovana poljoprivreda doveli do naglog pada populacije rase.

Taišu je mali konj, prosečne visine oko 132 cm, jakih i sigurnih nogu i poslušnog temperamenta. Boje u kojima se viđa su kestenjasta, crna ili smeđa.

Taišu konj je kritično ugrožen: populacija od samo 30 grla prijavljena je 2008. godine. U toku su napori za očuvanje ove istorijske rase, uključujući programe uzgoja i promociju upotrebe taišu konja za rekreativne aktivnosti kao što je jahanje.

6. Tokara

Tokara konj, poznat i kao kagošima, je mala japanska rasa poreklom sa Tokara ostrva u prefekturi Kagošima na jugozapadnom vrhu ostrva Kjušu. Ovi izdržljivi i prilagodljivi konji su nekada korišćeni za poljoprivredu, transport i preradu šećerne trske. Broj tokara dramatično je opao nakon Drugog svetskog rata i u toku su napori da se sačuva rasa, što zasad daje rezultate.

Tokara je mala rasa: konji su visoki između 102 i 142 cm, a boja im je uglavnom fokasto-smeđa, mada se viđaju i druge boje. Poznati su po dobroj toleranciji na toplotu, inteligenciji, blagom temperamentu i iznenađujućoj snazi. Tokara se smatra ugroženom rasom: trenutno postoji oko 107 konja tokara, sa programima uzgoja i naporima da se rasa promoviše za rekreativno jahanje kako bi se osigurala njena budućnost.

7. Mijako

Mijako je retka rasa konja poreklom sa ostrva Mijako/Okinava, u Japanu. Ovi konji su poznati po svom blagom temperamentu i inteligenciji i smatraju se nacionalnim blagom Japana. Napori za očuvanje uključuju programe uzgoja i istraživanje njihove genetike. Veruje se da potiču od mongolskih konja: korišćeni su za transport, poljoprivredu i kao tovarne životinje, a njihova populacija je značajno opala zbog modernizacije i mehanizacije nakon Drugog svetskog rata.

Mala i okretna rasa, mijako je obično visok oko 122 do 142 cm. Poznat je po sigurnim nogama, izdržljivosti i sposobnosti nošenja tereta. Boja im je kestenjasta, crna i smeđa, izdržljiv je i dobro prilagođen okruženju ostrva. Klasifikovan je kao kritično ugrožen: do 1980. godine, ostalo je samo 14 konja rase mijako. Napori za očuvanje doveli su do porasta populacije, koja je 2021. godine dostigla 55 konja.

Jonaguni

Jonaguni konj, poreklom sa ostrva Jonaguni/Okinava, Japan, mala je i izdržljiva rasa poznata po blagom temperamentu i jedinstvenim karakteristikama.

Poreklo jonaguni konja pomalo je misteriozno: neki veruju da potiču od konja dovedenih iz južne Kine ili Koreje pre oko 2.000 godina, dok drugi misle da potiču od korejskih čedžu konja. Jonaguni su dobro prilagođeni neravnom terenu i klimi ostrva i smatraju se kulturnim blagom Japana. Turisti mogu posetiti ostrvo i videti jonaguni konje u njihovom prirodnom staništu.

Jonaguni je mala rasa, visoka oko 112 do 122 cm, snažnih nogu, debelog vrata i čvrste građe. Nežna i laka za rukovanje, jonaguni ima izražajne oči i razigran karakter i voli valjanje po plažama nakon jahanja, što je jedinstveno ponašanje za konje. Klasifikovana kao kritično ugrožena rasa, jonaguni je u jednom trenutku imala 75 grla, ali je do 2024. broj konja "porastao" na 130. U toku su napori za očuvanje rase, uključujući programe uzgoja i promociju njihovog kulturnog značaja.

(Telegraf.rs/World-unite)