Kamen u bubregu kod mačaka često prolazi neprimećeno: Kada je potrebna hitna urološka intervencija

Nefrolitijaza, koja označava prisustvo mineralnih konkremenata (kamenaca) u sabirnim kanalićima, bubrežnoj karlici ili divertikulumu bubrega, predstavlja specifičan entitet unutar kompleksa bolesti donjih mokraćnih puteva mačke. Za razliku od urolitijaze u mokraćnoj bešici, koja se relativno lako klinički manifestuje kroz disuriju i hematuriju, kamenci u gornjim partijama urinarnog trakta mogu dugo ostati neprimećeni. Tokom ovog "tihog" perioda, oni vrše konstantan mehanički pritisak na okolno tkivo, izazivajući fokalnu nekrozu, hroničnu upalu i postepenu, ali nepovratnu zamenu funkcionalnog bubrežnog parenhima vezivnim tkivom. Klinička slika najčešće dramatično eskalira tek kada se kamen pokrene iz bubrežne karlice i zaglavi u lumenu uretera, što dovodi do akutne postrenalne azotemije, hidronefroze i rapidnog propadanja funkcije pogođenog bubrega.

Preporučujemo

Nastanak i dijagnostika nefrolitijaze kod mačke

U pogledu hemijskog sastava, ubedljivo najveći procenat nefrolita kod mačaka čine kamenci od kalcijum-oksalata (bilo u formi monohidrata ili dihidrata), dok su struvitni (magnezijum-amonijum-fosfat) i uratni kamenci znatno ređi u gornjim partijama urinarnog sistema. Patofiziološki mehanizam nastanka kalcijum-oksalatnih konkremenata zasniva se na stanju supersaturacije urina ovim jonima, što pokreće procese nukleacije, kristalizacije i agregacije mineralnih kristala.

Za razliku od struvita, koji se često formiraju u alkalnom urinu pod uticajem infekcija bakterijama koje luče ureazu, kalcijum-oksalatni kamenci nastaju u kiselom do neutralnom pH okruženju i, što je klinički najvažnije, ne mogu se rastopiti primenom terapeutske ishrane. Faktori koji pogoduju njihovom nastanku uključuju idiopatsku hiperkalcijemiju, metaboličku acidozu, kao i genetsku predispoziciju pojedinih rasa, među kojima se posebno ističu persijske, sijamske i domaće kratkodlake mačke starije životne dobi.

Dijagnostika nefrolitijaze zahteva sveobuhvatan pristup i primenu naprednih slikovnih tehnika. Klasična nativna radiografija abdomena je odličan prvi korak jer su kalcijum-oksalatni kamenci izrazito radiopakni i jasno se uočavaju u projekciji bubrežnih silueta, čak i kada su milimetarskih dimenzija.

Međutim, ultrasonografski pregled abdomena pruža daleko više informacija o funkcionalnom stanju samog organa, omogućavajući vizuelizaciju dilatacije bubrežne karlice, rane znake hidronefroze i prisustvo akustične senke iza konkrementa. Pored vizuelnih metoda, nezaobilazna je kompletna laboratorijska analiza koja obuhvata biohemijski profil krvi sa akcentom na nivoe uree, kreatinina, simetričnog dimetilarginina (SDMA) i ukupnog i jonizovanog kalcijuma, kao i kompletnu analizu urina sa sedimentom i merenjem specifične težine, kako bi se precizno procenio stepen eventualne insuficijencije bubrega i prisustvo sekundarne bakterijske infekcije.

Interventna urologija kod mačke

Terapijski pristup nefrolitijazi evoluirao je od agresivnih hirurških intervencija ka konzervativnom menadžmentu i minimalno invazivnim procedurama. Tradicionalna nefrotomija (hirurško otvaranje bubrega radi uklanjanja kamena) danas se izbegava kad god je to moguće, jer sam rez na parenhimu dokazano smanjuje funkcionalni kapacitet bubrega za dvadeset do pedeset procenata, što kod mačaka koje već imaju narušenu renalnu funkciju može biti fatalno.

Ako su nefroliti stabilni, ne opstruiraju protok urina i ne izazivaju česte infekcije, pacijent se vodi kroz konzervativni protokol koji podrazumeva agresivnu hidrataciju (forsiranje unosa vlažne hrane, fontane za vodu, potkožna infuziona terapija) u cilju smanjenja saturacije urina, uz redovni monitoring na svaka tri do šest meseci.

U slučajevima kada nastupi akutna opstrukcija uretera, koja direktno ugrožava život mačke, moderna veterinarska medicina se oslanja na interventnu urologiju. Zlatni standard u rešavanju opstrukcija danas predstavlja postavljanje potkožnog ureteralnog bajpasa (SUB sistem) ili plasiranje ureteralnog stenta. SUB sistem uspešno premošćuje mesto opstrukcije povezivanjem bubrežne karlice direktno sa mokraćnom bešikom preko specijalnih silikonskih katetera, čime se trenutno rasterećuje pritisak u bubregu i omogućava brz pad azotemije.

Dugoročna prognoza kod mačaka sa nefrolitijazom uvek je oprezna i zahteva striktnu posvećenost vlasnika, sprovođenje specifičnog dijetetskog režima koji održava pH urina između 6,5 i 7,5, kao i doživotno praćenje renalnih parametara kako bi se na vreme usporio prelazak u hroničnu bolest bubrega.

(Telegraf.rs/PetMD)