Predatorski instinkt ili zabava: Zašto se mačka igra sa plenom?

Pre nego što žrtvi zada “poslednji udarac”, naša kućna ljubimica ima običaj da se s njom poigra. Evo zašto to čini

Ako ste posmatrali mačku koja boravi napolju, verovatno ste uočili njene predatorske instinkte.

Dok luta po dvorištu, ona nailazi na male životinje koji su njen potencijalni plen. Tada skače napred-nazad i udara pticu, guštera ili miša koji joj “dopadnu” šapa. Ona se igra s njima nekoliko minuta, čak i onda kad prestanu da dišu. Mačka potom pokupi plen, došeta do kuće i položi žrtvu na otirač.

Preporučujemo

Iz ovog mačijeg poteza vlasnici znaju da im je ljubimica privržena i da ih voli. Donošenjem plena pred noge mačka vam iskazuje poštovanje. Međutim, mnogim zaštitarima prirode ovakvo ponašanje nije ništa drugo do ubijanje slabijih od sebe. Mi kažemo, to je jednostavno opstanak.

Prednosti pripitomljavanja i zajedničkog života

Zašto mačke jure plen i igraju se s njim, čak i nakon što ugine? Da li je to hir ili prirodan potez predatora? Odgovor na ovo pitanje leži u dalekom vremenu pripitomljavanja mačaka. Prve mace pripitomljene su još pre oko 8.000 godina u starom Egiptu i okolnim regijama. One su bile potomci Felis silvestris lybica, poznate i kao afrička divlja mačka, i odlazile su u gradove, privučene pacovima. Ljudi su, zauzvrat, držali ove mačke u blizini, jer su kontrolisale populaciju glodara koji su širili bolesti i tamanili žitarice. U nekim zemljama, poput starog Egipta i Kine, mačke su smatrane životinjama koje donose sreću i bile su veoma poštovane. Ali, dok smo hiljadama godina živeli sa našim mačijim saputnicima, njihovo „pravo“ pripitomljavanje može se pratiti unazad samo do pre oko 200 godina. „Istinsko” zbližavanje čoveka i mačke pokazalo se kroz selektivno i namerno uzgajanje, za razliku od nekadašnje “veze” dve vrste koje su bile prinuđene na zajednički život.

Igra sa plenom potiče od instinkta iz lova

Pošto su pripitomljene, mačke su zadržale mnoge instinkte svojih divljih predaka koji su danju lovili male životinje. Ovo evoluciono “sećanje” i danas primorava mačku da hvata plen, čak i ako nije gladna. Njeni instinkti za igru, kao što su udaranje, tapkanje šapama i grabljenje kandžama, potiču iz ponašanja u lovu. Divlje mačke se igraju sa plenom kako bi ga umorile pre nego što ga pojedu. Tako one smanjuju i rizik od povreda.

Naučne studije pokazuju da mačke koje izlaze iz doma mogu ozbiljno da poremete životnu sredinu. Samo u SAD, svake godine ugine više od 1,3 milijarde ptica i 6,3 milijarde malih sisara kojima, osim ljudi, presuđuju vlasničke mace, divlje mačke i lutalice.

Kako sprečiti mačke da nanose ovako veliku ekološku štetu? Deo njihovih nagona za lovom može se zaustaviti igrom i visokokvalitetnom ishranom bogatom mesom. Mace su mesojedi: ako ne dobijaju dovoljno mesa u domu, one će ga potražiti na drugom mestu.

Jedan od najboljih načina da sprečite “divljanje” vaše mace u lokalnom ekosistemu jeste da je držite u zatvorenom, ali dovoljno velikom prostoru, sa mnoštvom igračaka i zanimacija. Samo tako maca može da “vežba” i oslobađa lovačke instinkte do mile volje, bez žrtvovanja divljih životinjica koje žive u njenom komšiluku.

(Telegraf.rs)