Kojih 10 rasa pasa su najbliže broju 1, 618: Čupavac sa slike jedan je od najbližih čuvenom "ZLATNOM PRESEKU"

Mislite li da je vaš pas lep? Odgovor vlasnika uvek će biti „da“, jer većina smatra da su njihovi dlakavi prijatelji preslatki, ali je pitanje kako naše društvo odlučuje o lepoti pasa i na osnovu čega tvrdi da su neki psi lepi, a drugi nisu. Može li se na psima primeniti "zlatni presek"? O značenju ovog izraza polovina vlasnika pasa (i običnih ljudi) verovatno nema pojma, pa hajde da to pojasnimo. Zlatni presek je matematička formula koju su koristili renesansni umetnici i arhitekte od 14. do 17. veka kako bi bili sigurni da će stvoriti estetski privlačna dela. U osnovi, zlatni presek je broj 1,618 (idealno ljudsko lice navodno je 1,618 puta duže u odnosu na širinu), a pravo pitanje je da li se može primeniti i na pse? Izgleda da je ovo izvodljivo, stoji u poprilično lucidnom saopštenju za štampu onlajn kazina Mekluk, koji je primenio zlatni presek na psima kako bi otkrio koje su rase najatraktivnije.

Ovo navodi na razmišljanje o svim drugim načinima na koje doživljavamo atraktivnost i lepotu pasa. Koliko se u tome mogu primeniti evoluciona psihologija, kulturne predrasude i moderni standardi lepote? Da li lepotu pasa procenjujemo na isti način na koji doživljavamo ljudsku lepotu?

Koje rase pasa su, prema zlatnom preseku, najatraktivnije? Kazino Mekluk tvrdi da ih ima deset. Da bi sastavio svoju listu najlepših rasa pasa, Mekluk je pozajmio fotografije pasa od Kinološkog kluba Velike Britanije i Američkog kinološkog kluba i prosledio ih kroz interni algoritam za pse. Njihov detektor 14 orijentirnih tačaka pasa izračunao je estetiku lica zasnovanu na zlatnom preseku, koja je zatim pretvorena u procenat, što prevedeno znači: što je rasa bliža 100-postotnom broju, bila je atraktivnija... odnosno, tako se tvrdi.

10 rasa pasa "najbližih" zlatnom preseku

Na prvom mestu je kern terijer iz Velike Britanije, mala rasa čiji je zlatni presek u procentima 88,7 posto od stoprocentnog broja. Mesto broj 2 pripada zapadnoškotskom terijeru vestiju iz Velike Britanije, malom psu čiji zlatni presek iznosi 87,5 posto. Treće mesto zauzima border koli, srednje velika rasa iz Velike Britanije i Irske, čiji zlatni presek iznosi 86,7 posto. Na četvrtom mestu je rodezijski ridžbek, velika rasa poreklom iz Zimbabvea čiji je zlatni presek 86 posto. Peto mesto pripada velškom terijeru iz Velike Britanije, srednje velikom psu koji ima 85,9 posto u zlatnom preseku. Šesti je vajmarski pričar, veliki pas iz Nemačke čiji je zlatni presek 85,6 posto. Sedmi je kanadski pas toling retriver, srednje velika rasa sa 85 posto "pogođenog" zlatnog preseka. Osmo mesto liste zauzima italijanski hrt, mali pas sa 84,9 posto podudarnosti sa zlatnim presekom. Deveti je norfolk terijer iz Velike Britanije, mali pas sa 84,3 posto tačnosti do zlatnog preseka. Na desetom mestu je pembruk velški korgi iz Engleske, mali do srednje veliki pas koji ima 83,9 posto potvrde u svom zlatnom preseku.

Šta odlučuje o tome koji su psi "atraktivni"

U stvarnosti postoji mnogo više od zlatnog preseka kada je u pitanju način na koji određujemo lepotu psa. Postoji verovanje da nas privlače ljudi koji su nam nalik, a isto se može primeniti i kad određujemo koji nam se pas sviđa. Sklonost čovekovog mozga ka poznatom u kontekstu sa psima znači da ako ste odrasli u blizini određenih rasa, veća je verovatnoća da će vas one privlačiti celog života. Ako zlatni retriver budi asocijaciju na bezbedno porodično okruženje, ili stafordski bulterijer izaziva zastrašujuća sećanja, sačuvane emocionalne asocijacije brzo oblikuju privlačnost ili odbojnost.

Standard lepote pasa i standard ljudske lepote

Standardi ljudske lepote stalno se menjaju i razlikuju se globalno. U zapadnom svetu, „Instagram lice“ je trenutni trend – pune usne, visoke jagodice, velike oči i jasna vilica. Zanimljivo je da je jedna studija 100 belkinja influenserki na Instagramu otkrila da njihova lica zaista odgovaraju gorepomenutom zlatnom preseku. U Japanu, standard lepote je svetla i blistava koža sa mladalačkim crtama lica, dok je u Latinskoj Americi idealna svetla koža i manji nos, što pokazuje kako su se evrocentrični standardi lepote uvukli u ove kulture.

Standardi lepote za pse takođe variraju širom sveta: kupiranje ušiju (uklanjanje ili preoblikovanje) u većini zemalja je ilegalno, ali je i dalje popularno (i legalno) u ostatku sveta. Kupiranje repa je praksa delimičnog amputiranja repa psa, iz estetskih razloga ili radi sprečavanja povreda radnog psa. Osim izuzetaka za neke radne rase pasa i zbog medicinskih razloga, kupiranje repa je ilegalno u, recimo, Velikoj Britaniji, ali je uobičajeno za određene rase u SAD. U prilog ovim estetskim promenama spomenimo i azijsko fuzijsko šišanje pasa, koje ima korene u Japanu i Koreji, i podrazumeva oblikovanje psećeg krzna kako bi pas ličio na plišanog medveda.

Uprkos kulturnim preferencijama idealnog estetskog izgleda, ljudi više vole nežnije, detinjaste crte lica. Godine 1943, etolog Konrad Lorenc osmislio je koncept nazvan "bebina šema" i predložio da se ljudi sa nekim fizičkim karakteristikama bebe (velika glava, punački obrazi, mali nos, velike oči) doživljavaju kao slađi od onih koji ih nemaju. Novija istraživanja pokazuju da muškarci smatraju žene sa detinjastim crtama lica seksualno privlačnijim. Da li se ovo odnosi i na pse? Istina je sledeća: psi koji su prijavljeni na takmičenjima lepote pasa većinom su patuljastih ili malih rasa, sa velikim očima i slatkim, kratkim njuškama. Bebi šema se vidi i kod pasa sa velikim očima, okruglijim licima, kraćim nosevima i mekšim proporcijama. Ljudi brzo reaguju na njih jer deluju ranjivo i samim tim traže mnogo emocija, nagrada i nežnog pristupa. Ove postoji i evolutivna perspektiva, jer smo programirani da brinemo o podmlatku. Unapred smo spremni da reagujemo na znake mekih crta lica, emotivne i druge potrebe i vezanost koje pomažu u izgradnji čvrstih veza. Međutim, ljude mogu da privuku i drugi psi: oni koji deluju snažno, zaštitnički ili društveno impresivno, što pomaže da se objasni privlačnost rasa kao što su nemački ovčar, doberman, rotvajler, kane kors ili čak buli.

Kulturni uticaj i lepota pasa

Većina rasa ima stereotipe koji proističu iz onoga za šta su uzgajane (zaštita, borba, lov), kao i iz informacija koje podsvesno prihvatamo iz filmova, sa TV i medija. Psi postaju simboli unutar većih priča o porodičnom životu, muževnosti, mekoći, opasnosti, statusu ili pripadnosti. Na primer, zlatni retriver u filmu ili reklami često predstavlja simbol topline, poverenja i stabilnosti doma, dok pas tipa bulija može biti predstavljen kao opasnost. Kada rasa uđe u kulturu na simboličan način, javno osećanje teže se odvaja od stereotipa.

U stvarnom životu ništa od navedenog nije važno, jer se estetika nalazi nisko na listi prioriteta koje tražimo kad su u pitanju psi. Davanje prioriteta izgledu u odnosu na zdravlje ili temperament kod čistokrvnih pasa štetno je za njihovu dobrobit, pa bi trebalo da se podsetimo da psi ne postoje da bi zadovoljili naše estetske preferencije ili pobedili na takmičenjima lepote. Pas mešanac iz azila je podjednako dobar ljubimac kao savršeno ošišan kern terijer.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.