Pogledajte koliko je pospan: Ovo nije zec, ne može da bude ljubimac i radi nešto gadno kad ga niko ne gleda

Da li ste čuli za glodara iz južne Amerike koji na skoro svakoj slici ili snimku deluje mnogo umorno? To je viskača iz Južne Amerike: pripada porodici činčila i živi u kamenim, sušnim regijama. Iako deluje pospano, viskača je aktivna i razigrana kada se ne izležava na suncu. Viskača nije jedna životinja, već postoje dva njena tipa, od kojih jedan mnogo liči na zeca. Postoji podvrsta viskače koja živi u planinama, a druga u ravnicama u Južnoj Americi.

Ove životinje se hrane u velikim grupama, nikad daleko od svojih podzemnih skrovišta u koja beže brzinom munje, na prvi znak pretnje. Viskače su miroljubive što ih čini još slađima. Ljudi su ih nekad masovno lovili zbog krzna i mesa, ali njihova populacija ne opada, prenosi Factanimal.

Viskače su veoma društvene: mužjaci se međusobno stalno posećuju u grupama, a ženke formiraju grupe sakupljača hrane i sve deluje kao da su u pravednom društvenom uređenju. Ne postoji hijerarhija dominacije, pa se sve viskače druže, srećne su i neguju jedni druge, što njihovu zajednicu čini jednom od najmirnijih među sisarima. Ženke ostaju u ovim grupama celog života, a da bi održali genetsku raznolikost, mužjaci se sele iz jedne grupe u drugu.

Čak i u onom što se smatra idealnim ima mana, a kod viskača se to odnosi na gadnu naviku koju pokazuje dosta životinja. Viskače jedu sopstveni izmet kad ih niko ne gleda! Ovo zvuči čudno, ali to je društveno prihvatljiv čin u svetu biljojeda. Vlaknaste biljke imaju mnogo hranljivih materija, a ove životinjice se bore da ih svare u prvom krugu, pa ako u tome ne uspeju (što se često dešava), one prolaze kroz drugu rundu varenja, pa je koprofagija relativno česta pojava, ali kad niko ne gleda!

Za razliku od mnogih glodara, mužjaci viskače su sezonski oplođivači, što znači da regulišu plodnost u zavisnosti od dužine dana. Kad dan postane duži, na "scenu" stupaju mužjaci tzv. dugog dana, dok se mužjaci "kratkog dana" pare kada dani postanu kraći. Ovo obično zavisi od dužine gestacije i tempirano je za razmnožavanje tokom perioda kad ima mnogo hrane i toplote. Mužjaci najviše proizvode polne ćelije oko leta i jeseni i zovu se mužjacima "kratkog dana".

Ženke viskače nose mladunce oko 130 do 150 dana. U roku od nekoliko sati po rođenju, mladi počinju da dopunjuju svoju mlečnu ishranu čvrstom hranom. Oni se rađaju otvorenih očiju i prekriveni krznom što im daje više šanse za preživljavanje, jer se u leglu obično nađu samo dva mladunca, češće samo jedno. Njih progone predatori poput andske planinske mačke.

Viskače su poznate kao velike pričalice: one mnogo razgovaraju jedna sa drugom koristeći niz različitih načina vokalizacije i bubnjaju po zemlji kako bi skrenule pažnju na sebe. Ovaj oblik komunikacije se naziva seizmička signalizacija.

Ljudi su predatori za viskače i love ih zbog krzna i mesa. Nekad su viskače bile usmrćivane jer su smatrane krivcima za širenje kuge, pa su u mnogim regijama zbrisane s lica zemlje. Međutim, one su uporni mali glodari i preživljavaju uprkos ugroženim staništima.

Viskača kao kućni ljubimac? Pomalo nezgodno pitanje, jer ova životinjica, iako mirna i prilično pitoma, mora da živi napolju kao zec. Njoj preti opasnost od grabljivih ptica, ali i on hladnoće, jer zimi spava zimskim snom, pa mora biti unutra na toplom.

U većini država nije legalno držati viskaču kao kućnog ljubimca, zbog njihovih potreba za specijalizovanom negom i bojazni opstanka. Njihovu specifičnu ishranu i uslove života teško je urediti u kućnom okruženju, pa je najbolje uživati u pogledu an ove životnjice u njihovom prirodnom okruženju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.