Naredna zoonotska epidemija može koštati svet trilion dolara: Kako odgovorno vlasništvo smanjuje rizik?

Svetski dan zoonoza, koji se obeležava svake godine 6. jula, prilika je da se sazna šta su zoonoze. Zoonoze su bolesti koje životinje prenose ljudima, a ova oboljenja se javljaju u mnogim oblicima, poput virusa, bakterija ili parazita, i šire putem ugriza, hrane, insekata ili bliskog kontakta sa životinjama prenosiocima. Stoga nas Svetski dan zoonoza podseća na to koliko smo u pogledu zdravlja bliski sa životinjama i zbog čega je briga o dobrobiti životinja važna i ljudima.

Bolesti kao što su besnilo, toksoplazmoza, oboljenje mačije ogrebotine... prenose se sa kućnih ljubimaca na ljude, posebno kad se zanemare higijena, vakcinacija ili kontrola parazita. Stoga na Svetski dan zoonoza pojedinci i važne institucije podsećaju sve vlasnike kućnih ljubimaca, veterinarske stručnjake i ljubitelje životinja na važnost vakcinacije životinja, redovne dehelmintizacije i suzbijanja spoljašnjih parazita, dobre higijenske prakse nakon rukovanja kućnim ljubimcima, brze akcije veterinara prema obolelim životinjama i odgovorno vlasništvo nad kućnim ljubimcima u zajedničkim okruženjima. Jednostavni koraci poput bezbednog rukovanja hranom, vakcinacije i higijene prebivališta ljubimaca pomažu u očuvanju bezbednosti i životinja i ljudi.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock/aastock

Svetski dan zoonoza obeležava rad francuskog biologa Luja Pastera koji je 6. jula 1885. godine uspešno dao prvu vakcinu protiv zoonotske bolesti poznate kao besnilo.

Izveštaj pod nazivom „Sprečavanje sledeće pandemije: Zoonotske bolesti i kako prekinuti lanac prenošenja“ objavljuje se na Svetski dan zoonoza. Izveštaj je zajednički napor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodnog instituta za istraživanje stoke (ILRI) i identifikuje sedam trendova koji pokreću sve veću pojavu zoonotskih bolesti, uključujući povećanu potražnju za životinjskim proteinima, porast intenzivne i neodržive poljoprivrede, povećano korišćenje i eksploataciju divljih životinja i klimatsku krizu. Izveštaj otkriva da bi Afrika, posebno ona koja je doživela i reagovala na brojne zoonotske epidemije, uključujući i najskorije epidemije ebole, mogla biti izvor važnih rešenja za suzbijanje budućih epidemija.

Foto: Shutterstock/Usha Roy

Procenjuje se da oko 60 posto ljudskih infekcija ima životinjsko poreklo. Od svih novih i novonastalih ljudskih zaraznih bolesti, oko 75 posto „prelazi sa vrste na vrstu“, odnosno sa drugih životinja na ljude. Nove zoonotske bolesti ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja, ekonomski razvoj i životnu sredinu. Najveći teret zoonotskih bolesti snose siromašni ljudi, ali nove zarazne bolesti utiču na sve, a novčani gubici od novih zaraznih bolesti su mnogo veći u zemljama sa visokim prihodima. S obzirom na to da jedna zoonotska epidemija može prouzrokovati troškove od čak trilion američkih dolara širom sveta, prevencija je znatno isplativija od reagovanja.

(Telegraf.rs/Cbd)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.