Njegov hibrid je grolar, poznat i kao pizli: Ima crnu kožu, a iz tragova njegovih šapa saznali smo šta jede

Beli medvedi su veličanstvene zveri koje lutaju po hladnom arktičkom ledu koji se u poslednjih nekoliko decenija topi alarmantno brzom brzinom. Polarna ledena kapa se smanjuje, a beli medved gubi svoje stanište, izvore hrane i umire od gladi i iscrpljenosti. Zbog toga je ustanovljen Međunarodni dan belog medveda čiji je cilj da podigne svest o problemima koji prete ovim stvorenjima i podstakne promene važne za njihov opstanak.

Klimatske promene su jedna od najjezivijih pretnji opstanku belih medveda i na čovečanstvu je da preduzme sve mere kako bi zaštitilo budućnost ovih ranjivih životinja. Dan koji je proglašen svetskim datumom belih medveda poklapa se s vremenom kada su majke i mladunci ove vrste još ušuškani u svojim jazbinama.

Naučnicima je bilo teško da pronađu poreklo belog medveda, ali je nedavno otkriće u Norveškoj dalo možda najpribližniji odgovor: na norveškom ostrvu Svalbard 2004. godine pronađena je vilična kost belog medveda i procenjeno je da je on prvi put hodao našom planetom pre oko 120.000 godina.

Autohtoni narodi koji žive na Arktiku lovili su bele medvede hiljadama godina, doprinoseći uravnoteženom arktičkom ekosistemu, ali se sve promenilo početkom 18. veka, kada su lovci iz Evrope, Rusije i Severne Amerike počeli da desetkuju populaciju ovih životinja. Ljudi su mogli da odstrele onoliko belih medveda koliko su želeli, a ova vrsta je zbog takve samovolje sve više patila. Do 50-ih godina 20. veka sve u vezi sa belim medvedima se pogoršavalo, usled sve veće upotrebe fosilnih goriva.

Grupe za zaštitu životne sredine i životinja u divljini "uzvraćaju udarce" u ime belog medveda, ali malo ko iz vlasti reaguje na molbe da se učini više na njihovoj zaštiti. Godine 1973. godine, SAD, Danska, Norveška i bivši SSSR potpisali su Međunarodni sporazum o očuvanju belih medveda i njihovog staništa. Neprofitna organizacija Polar Bears International (PBI) osnovana je 1994. godine i zadala je svetu zadatak da se uspostave akcioni programi zaštite ugroženog belog medveda.

Prvi Svetski dan belih medveda uveden je 2011. godine i od tada se obeležava svake godine.

Znate li da je koža belog medveda zapravo crna? Ispod njegovog gustog krzna vidi se crna koža, dok je krzno providno i izgleda belo jer reflektuje vidljivu svetlost.

Naučnici mogu izdvojiti DNK belog medveda samo iz njegovih tragova. Ovaj projekat, koji WWF i MIX Research primenjuju nekoliko godina, fokusira se na uzimanje uzoraka struganjem snega sa tragova polarnog medveda, kako bi se izdvojila ekološka DNK (eDNK)  i otkrilo šta ove životinje jedu.

Neverovatno je ali istinito da postoje hibridi belog medveda i grizlija! Genetsko testiranje 2006. godine potvrdilo je postojanje hibrida ove dve vrste, koji je poznat kao grolar ili pizli medved.

Ova neverovatna životinja može da namiriše plen na udaljenosti do čak 32 kilometra, a poznato je da nanjuši foku ispod snega ili leda na dubini od jednog kilometra!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.