Vampiri postoje i piju krv, kaže biologija: Ako posle lova ostanu gladni, njihovi prijatelji urade nešto gadno

Foto: Shutterstock/Fabio Maffei

Verovatno više od polovine svetskog stanovništva ne može da se odupre strahu od vampira: većina zna da je u pitanju izmišljena priča o vlastelinu koji je bio toliko zao prema sunarodnicima da su mu s vremenom dodavane najgore osobine, pa je cela stvar kulminirala njegovim proizvođenjem u čudovište koje ne umire i hrani se ljudskom krvlju.

Iako vampiri ne postoje, ipak ih ima. Pomalo kontradiktorna rečenica ima svoje objašnjenje i odnosi se na malene sisare kojima je evolucija odredila da se hrane krvlju.

widget_recommended

Ova bića su neugledna, kvrgava, impulsivna, baš kao i izmišljeni junaci horor filmova. Ipak, bića koja sisaju krv žrtvama nisu mašta: u prirodi zaista postoje.

U svetu slepih miševa postoje pravi vampiri: od preko 1.400 trenutno opisanih vrsta šišmiša, poznato je da se tri hrane isključivo krvlju, piše Sciencealert.

0:38

1:34

Obični vampirski slepi miš (Desmodus rotundus) je najzastupljeniji: živi u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike i hrani se krvlju tapira, planinskih lavova i stoke.

Vampirski slepi miševi imaju posebne odnose

Hranjenje krvlju je neobično za sisare i dovelo je do mnogih jedinstvenih adaptacija koje olakšavaju njihov neobičan način života. Za razliku od drugih slepih miševa, vampiri su pokretni na tlu i kruže oko usnulog plena. Receptori koji osećaju toplotu na njihovim njuškicama pomažu im da pronađu krv ispod kože žrtve. Kad nađu pogodno mesto, kombinacija malog reza, napravljenog oštrim očnjacima, i antikoagulansa u njihovoj pljuvački omogućava ovim slepim miševima da se nahrane krvlju žrtve koja ništa ne oseti.

Foto: Shutterstock/All-stock-photos

Najfascinantnije adaptacije načinu života ovih sisara koji žive zahvaljujući krvi uočavaju se u njihovim društvenim odnosima. Pošto krv nije mnogo hranljiva, vampirski slepi miševi brzo ogladne, ali ako ne uspeju da se napiju krvi u noćnom lovu, vratiće se gladni u koloniju. Tamo ih ipak čeka obrok, jer će drugi vampiri povratiti krv kako bi njihovi prijatelji prebrodili noć. Ovakva podela hrane poznata je među šišmišima u srodstvu, ali i onih koji nisu povezani. Ovo zapažanje je dugo zbunjivalo evolucione biologe. zašto na ovaj način pomagati nekome ko nije u bliskom srodstvu sa vama? Ispostavilo se da slepi miševi vampiri prate ko ih hrani i uzvraćaju im ili ne, ako drugi slepi miš nije bio od pomoći u prošlosti. na ovaj način oni formiraju složene društvene odnose koje održavaju jeftina socijalna "ulaganja", kao što je čišćenje i održavanje krzna druge životinje, ali i skuplje postupke, kao što je deljenje hrane.

Ovi odnosi su jednaki onim što se viđa kod primata, a neko ih upoređuje sa ljudskim prijateljstvima. Vampirski slepi miševi prilikom upoznavanja nepoznatih šišmiša pokazuju sitne interakcije čišćenja krzna kako bi testirali došljake. ako oboje uzvrate, "veza" će eskalirati do deljenja hrane.

Foto: Shutterstock/belizar

Odnosi vampiskih slepih miševa u bolesti i u zdravlju

Kako bolest utiče na ponašanje vampirskih slepih miševa? Kako se drugi slepi miševi ponašaju prema bolesnom i kako bolest utiče na formiranje i održavanje njihovih društvenih odnosa? Istraživači su simulirali u laboratoriji infekcije kod slepih miševa koristeći molekule dobijene od patogena kako bi izazvali imuni odgovor. U više navrata viđen je oblik pasivnog socijalnog distanciranja gde bolesni pojedinci smanjuju svoju interakciju sa drugima, bilo da se radi o timarenju, interakciji drugog tipa ili provođenjem vremena u blizini drugih. Ove promene u ponašanju nisu evoluirale da bi minimizirale širenje bolesti na druge, već su se pokazale kao delovi imunološkog odgovora koji se može nazvati izolacijom bolesne jedinke od ostatka kolonije.

Uprkos njihovoj tendenciji da smanje društvene interakcije sa drugim šišmišima kada su bolesni, kod slepih miševa vampira bolesne majke nastavljaju da neguju potomstvo i obrnuto, verovatno zato što su odnosi majke i kćerke izuzetno važni kod ovih životinja.

Foto: Shutterstock/Fabio Maffei

Konflikt čoveka i slepog miša: razlog je stoka

U mnogim oblastima Južne i Centralne Amerike šišmiši se smatraju štetočinama jer su prenosioci besnila od koga oboleva stoka, što donosi značajne ekonomske gubitke. Pre nego što su ljudi uveli stoku u svoja staništa, slepi miševi vampiri su verovatno teže pronalazili plen u obliku autohtonih vrsta, kao što je tapir. Stoka je potom postala njihov primarni izvor hrane. Na kraju krajeva, zašto se ne hraniti nečim što je uvek na istom mestu svake noći i ima ga dosta?

Netrpeljivost stočara prema vampirima ima smisla, posebno ako je reč o manjim stadima, gde gubitak čak jedne krave predstavlja veliki problem. U uništavanju vampira korišćeni su otrovi zvani vampiricidi, u osnovi mešavina  vazelina i otrova za pacove. Sada je fokus pomeren na masovnu vakcinaciju stoke ili vakcinaciju samih slepih miševa vampira, radi suzbijanja virusa besnila. Istraživači čak razmatraju prenosive vakcine: one bi mogle genetski modifikovati viruse herpesa, koji su prilično česti kod vampirskih slepih miševa.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.